Шумадинка

ч ,ана«'|1 „М орнинг -поста", кои нодмеће Францускои наsrhpjj А* оће У "нтересу русколп, ITepcin на руку да иде. Оваи чланакЂ „Конституо'онела доказу ? на жалоств. \а „Морнинг -постЂ" готоко право има " „Конститус!оиелЋ" потврђув своимг, чланкомт,, да he Француска у персшекои размирици подг видомђ посредованд удесити политику cboio на корист!. riepcic-: против^ Енглеске. nepciRcniS посланикт. Ферук- Kanij бмће прн свемЋ томћ , што е Енглеска са Францускомљ у савезу, у тилћрјнма сасвимл пр!'лтелљски примл!. irh. На разнешене о болградскомг. лштанш гласове, по коима Pycia е кзивила, да ће попустити. и кои су већЋ поречени, одговорила е Енглеска, да се ока тимђ поступиомЋ Pvcie iourri> никако неналази побуђенomi., повући caoio Флоту са црнога мора. Ако 6ti се ова ioniTT. вепотврђена вћста. обистинила. онда нема сумнћ да ће ово савез-i. Францу ско-енглеск1и. кои е приликом«. неаполг.скоп. пнтапн већт. ако усколебаш.. иат. темелн раздрмати. Вћсти, кое су из». Цариграда преко Марселл приспћле, итако авлдн) о еднои завади између Руса и Енглеза , кон io uiti . наиозбилћнје послћдице и.мати може. По едном !. пар нзкомг. допису у „Журиалу де теневг." постои и у невшателћскомг. пнтанш (то ест7. у распри између кралћвада и републиканаца) несагласиостг. између Француске и Енглеске; Екглесиа сирћчк. приступила е на страну Шваицерске, Францускш набинетт. напротивг. оматра ово пмтанТ. сасвимЋ сг, оне гледоточке, сг. кое е сматра и Праиска (противникг, Шваицерске у OBOMi, питаннЈ). Из1» свега овога види се, да е готово у снмма саданћимв политичкимг. распрама и пмтаннма Фракцуска политика противна енглескои Овоме станш cTBapifi има се приписати, што данашнлш ( одћ 8. Иовем.) брои „Морнинг-поста" завршуе едант, чланакг.. у комт, онг, живимг. боама представлл руску тактику и силетке поради разкидана аостЈећи савеза, и дизана буне, са слКдутћомг. на цара Наполеона у правл1 ,номг> озбил..номг. опоменомљ и претнБомг., наговћшћавагоћи судбину пре1)ашнг,и владаоца Француски. кои су тежили за савезомг. рускимг.. „Последнви година воаданн Лудвига XV*iII". ве .ти Морнинг.-пост", „кадЋ е оваи иначе оштрг^умнми кралг. већг, и т1,ломт> и душом*. ослабЈо, нанела га е Pvcis, да нападне на ШпанЈго. После едне године дана сурвао се оваи преваренши владаоцЋ у гробг,. Да е Карлг. X. послушао савћте, кое е Талћранг, Лудвигу XVIII. а доцHie и грађанскомг, кралн) Луи-Филипу давао, т. е. да потражн енглеско пр |'ателвство и савезљ, и да у томћ сталанв остане, онда 6w cTapi« бурбонска кралћвска лоза и садт> ionrn, на престолу мирно владала. Но Карлт. X. избрао е за министра рускогт> прјатела Полиника, кои е своимђ сплеткама и угнћтаванћмЋ навукао на себе мржнш народа и раздражјо га иапобуну. Па и Луи-ФилипЂ зацћло не 6w умрЂО у програнству. да е послушао савКте Талћрана и да е остао вћранЂ савезу енглескомЂ!! ( Изђ _Ост-да&че поста.")

А и „Преса" намЂ пише о саданћмЂ полити чкомђ одношето између нелики сила нодг, 10. НовембромЂ слћдугоће: „Кои е ммслк), да е магновена тишина последнљк дана произвела какву промКну у политичкимћ сношаима, таи се лгото npeeapio. Ствари стое iouiTi, еднако при староме, и раздорг, е и Hecar.iacie између франц^скогЂ и енглескогЂ кабинета; напроти†полнтнка тилКрЈискогЂ н петробуржкогЂ кабннета постае одћ дана на данЂ све npHCHia. При свемЂ томћ, iuto су иротивни гласови разнешени били, остаће ипакЂ граФЋ Морни у ГЈетробургу, као годђ што ће и Валевскш остати на челу правителБства. Pvcifl никако неодступа одђ зактевана , да се сазове конгреСЋ у Паризу , а Француска упмтала е недавно у Цариграду сдномђ Решид-паши одг. ФранцускогЂ посланика Тувенела поднешено.мЂ потомћ , ш га ли порта намКрава чинити . да издћиствуе повлаченК аустрјиске воиске изђ подунавски кнтжества и енглеске флотн са црногљ мора Решид-naiua н!е на ову ноту јоштђ ништа одговорјо, но опоменимо се на озбилвно положенК неколико дана пре падешн Али -иашиногЂ, и онда ћемо видити, да е данашнК положенК јоштђ млого озбилћшв. Ст, друге стране Енглеска и Аустрјн немисле нинанманК одступити одг> свое садаиК подударагоће се политике. Ове силе неће. да знаду пишта о конгресу, нити оће да повуку воиску и Флоту и:п, Турске , догодђ Pycia Б0.1 градг, просто не уступи. По „Ендепандансу" потврђуе се, да Француско правителћство у свима пмтандиа , кок се ПерсЈе тичу, неће да попусти желама енглескимЋ. Перешскш посланикЂ Ферук-КанЂ доћи ће у Француску и бмће у тил1 ,р!вма npiaTe.itCKn примлКнЋ. ЛордЂ СтратФордЂ. енглескш посланикт, у Цариграду , сматра оваи долазавг, персЈискогт, посланика у ПаРИЗЂ као нек!и личпши свои губитакЂ. Говори ее сирКчЋ, да е онђ лорду Палмерстону обећао , да ће стати на пут-ћ одлазку Ферук-Кана у ПаризЂ. Енглесчјн е кабинетт, Францускоме , као што „КонститусЈонелЂ" ве.ш, предложјо, да не прими персјискогЂ посланика , но ово е зактеванК Енглеза просто одбјено. ТВДВГРАФСКВ Д Б П Blif Е. У Паризу 10. Новембра. „Монитеру" лвлаго изт> Цариграда подђ 8. ов. м. слКдутће : Промена у министерсгву коначно е рКшена. Али-паша постав.Љнт, е за министра ииостравм дКла, Риза-паша за ратногЂ министра, а Муста-паша за министра беЗЂ портФелл. Као iuto „Пе и" авла. маркизЂ Антонини, посланикЂ неаполБСкЈи при ФранцусномЂ двору. добмо е свое пасоше. У Паризу 9. Новембра. „МонитерЂ" нвла, да ће се излогђ радиности за 1857. годнну 13. Марта отворити. Престолонасл Кдникђ Тосканскш одпутовао е 7. ов. м. у ДрезденЂ ради женидбе са Саксовскомљ прннцезомђ .