Шумадинка

ђе, кое нису здраво даиено одчћ отвореноп. мора. заклн) чиле су уговоре, да се прореже ледљ па да тако могу на riyTij поћи. Трошкови око овогљ noc.ia износиће за сваку ла; у 150 сребрнш рубала; но сва е прилика, да се ово неће моћи збогг, аке зиме удћиствовати. Трговина e на оваи намин!) еасвимћ стала: но за идућу годину заклшчени су већг. врло млоги уговори о лиферованн) наиглавнји извознм еспама. ЦарЋ Александерг., кои се iouiT-b еднако налази у Царскомљ-Сс-лу, очекуе се после 8. Новембра у Петробургу. Не само днпломатски послови, него и ваа;на административна пвпанв заннмаго садг. цара, и зато е врли нуждно, да министри често одлазе у Царское-Село. Што се cflmbi подробностји obw пмтана тиче, о томе еветт. само понешто, и то сасвим!. неизвћстно нагађа; међутимћ уобште се мб1сли, да предстое знатне промћне (реФорме) у судеискои струци, и разне измћне законодавства, кое ће имати на руку ићи радиностномг. разв!итку. TvpcKift посланикг. у Паризу смћстт се у Петробурry. и остаће тамо по свои прилици стално, премда то Руси у другимЂ околностима не 6i.i радо гледали, будући Pycia ни1;адт. Hie припознавала Турскои право , да у Петробургу стално посланство дрЈки. Додуше садЂ е обшт!и политичти пологкаи, особито у смотренш одношаа обе државе у Asin такавг>. да приближаванћ овн држава обадвема у интерест. иде. Што се тиче подунавски кнажества, то се политика оба царства прилично подудара, а за велике планове о разв!анш пространогђ руско п, трговачкогЂ бродопловства на црноме мору. добро е споразумлћнћ и заклшчаванћ hobw трговачки уговора одч. наивеће важности , а тмие 6w и трговина и р -сгдиностћ Мале Аз1е добила новљ и живостанљ полетђ, Изт) Петробурга пишу подт> 1. Новембромг. едномт. нћмачкомт. листу слћдушће : „Бавлћнћ царскога двора уГачини Hie дуго траало; дворг> се Bef№ у Царское-Село премћстЈо , однуда ће се 3. Децембра преселити у зимнш палату. Нћгово велич. царЂ Александерт, живо се занима са основннмђ реФормама. кое ће се у свима струкама авне унраве предузети. Пре свега предузете >-у мћре, да се токт. раднћ, кои е збогљ врло великогТ) пространства ишао доста споро, учини простшм!) , како 6w послови брже ишли. Осимт. тога е уређиванћ и преустроенћ воиске една одт> наипоглавит1и брига цареви. Као што e познато, пмтанћ о воиничкимт, населбинама већт^ е сасвимт, рћшено. и садг. се ради о коначномг, уређиванш народне воиске, кое ће се уређиванћ у сашзу ст> онимђ првимг> удћиствовати. Може бмти, да ће руско правителБство усвоити систему, подобну праискои системи. Но почемЂ у PyciH Baate у воиски сасвимг> друга начела, то наравно нема ни разговора о томг>, да ће се праиска система сасвимг> усвоити; и ако што у ствари буде, то ће наравно бмти са некимг> измћнама. ФР1Н Ц 9 С К i. У Паризу 10. Новембра. Они 12 руски флотски ОФицира, кои су пооледнћ Суботе дошли нзг. Шербурга у Паризг., представлћни

су цару Наполеону одг. rpa^a Киселћва, посланика ру. скогт>. — Воинство руски убоинм лађа врло е лепо у Шербургу примлћно. ПреФектт, приморн и дивизшнми ђенералг, дали су матрозима рускимг, за честБ части и балове. НЕАПОЛћСКА. II исма изг> Неаиолн авлнш, да е тамошнћ правител*,ство непрестано у великомТ) страу и бриги за острово Сицлл110, гди се врло лако може понвити буна. Исто тако плаши се оно и мутенл и потаинБ! иодстрекавана одђ стране неаполвски бегунаца . кои се у Турину и Малти налазе. Изг> овогг, е по свон приливи узрока издао гувернерг, одгз Палерма подчинћнимг> властима разписг>, да строго мотре на енглеске и Француске трговачке лађе. „Таимст>" лвлн , да су лазарони (наннижа класа жителБства у Неаполш, и управо рећи проснци) учинили сазаклетје, да noy6iflio све Енглезе и Французе, чимт, дође до непрЈлтелБства. „Келнише паитунг"-у пип1у подт, 27. Октобра изт> Неаполн слћдушће: „Као што се изт> поузданБ! извора дознае, рћппо се готово кралг,, да нспуни едну частв зактевани западнБ1 сила. Кажу, да онг. намћрава издати амнестјш и предузетн i'ouitt . неке друге реФорме. Нћг. Велич. кралБ поставиће се наравно у томе послу у сасвимг. самостално положенћ, и гледаће, у колико е већма могуће, чувати у сваком1> погледу свое достоинство и честБ. Што се амнестје тиче, то ће ова по чувенго 6 б 1 ти врло пространа Наизнатнји политички заточеници, између г кои noepio, бмће поставлћни у слободу, но подт, тимт, услов!ем-1), да се уклоне изт> землћ. Други политички заточеници, кои имак> манш важностЕ., моћиће остати у кралћвству Неаполвскомт., но бБ1ће ставлћни подт, врховнБ1и надзорт> полицаине власти. Што се тиче онб ! лица, коа су год. 1848. 6 бјлз чиновници, депутирци и т. д. као и они, кои су на страни за незавБ1Снмостљ та.пннску воевали, и кои се одт> тогг, времена налазе изванг, кралћвства, то ће се НБИма дозволити, да дођу у Неапол£.ску, ако нису очевидно радили на оборенћ кралћвскогв престола. Што се тиче реФорма, то ове неће 6 б 1 ти одг, великогг, значенд, и односиће поглавито на нравосудну и полицаину струку. У осталомт. увћраваш, да е при неаиолбскомђ двору завладало МБпплћнћ, да ће проектирана усту.гћнн и попуштанн подпуно задоволБити Француск!и дворт,. UI to се тиче Енглеске, то се у Неаполго слабо обзиру на ту силу. Исто тако и едант. париск1и дописателв „Таимс„-а држи за вћронтно . да ће кралв неапол!,ск|'и попустити, но не МБ1Сли. да ће се какве реформе изг. основа предузети. UI П А Н I Д, Последнћ вћсти изт> ШпанЈе авлнш , да е у Малаги учинћнг. покушаи буне , но да е ова угушена. О догађаш овомг. доносе намг. „Мадридске новине" слћдушће : „Неки зломишлћници употребили су тренутакт., у комг, е посадна воигка , кон е изменБивала воиску изт» Дфрике. бмла разштркана , да дигну ноћу између 21. и