Шумадинка

Но зато е опетг> наишао предлогг. руски номисара на прегуданЋ одпорЂ. ФранцускЈи комисарг> е , да бм помирГо противна мишленн. предлагао друг1и п.!анг>, по коме да се дужљ езера начини друмљ , кои ће бм ги rpaннца, те тако раздваити варошв Боиградт. одђ обаие езера Н.шука у свему осталоме , а }ките.и.има да буде слободио имати свезу са обалама езера за свакидашнћ употребленћ. По томе плану 6w сво езеро припало Молдавш, а варошв Болградт>, главно место населбина, остао бгл рускш. На такавг> предлоп,, кои свачје интересе намируе и има у виду сва призрена, на кон обадзе стране валн да пазе. царскји е pycniH кабннетЋ пристао одма. АустршсЈии, енглеск1и и турскЈи иомисарљ нису били опунг»л1оћени пристати на таи среднши путђ. IIo HtioBOMij мишленго имала бм се граница , —- уместо гојкно одђ Болграда, главногЂ места, као што е мислјо и конгресг, и као што се одређуе 20. чланкомЋ говора, — повући к)н<но одг. оногћ места , иое се зове Тобак-b. Зато се заметне о тои точки распра , ком е ataлити. Доста ће бмти и мало peniH , па да се пмтанК раздсни тако, да се увиди како управо стои стварв. Место Тобак-fa nie средореда, одакле се управлл бугарскимљ населбивама. Одћ млого година е eaporub Боградт! гранично место nfjioeo. Црква, школа, уирава, народљ , све е то у Болграду заедно. Тобакт. дакле, као што су се могли Јверитн сви комисари , нимало неодговара намери, коа е асно изречена, и сђ којомћ с у руски пуномоћници захтевали, а г.г. пуномоћници осталм сила на конгресу пристали, да БолградЋ остане pyci;ift. То е 6 бјло нросто iiмганI. иоверена. КадЋ 6bi се линја повукла ш-кно одћ Тобака, грачица 6tx се назначила иротивно духу и слову уговора. БолградЋ бм се одвојо одђ населбина, а овамо има остати сђ нЂима заедно. 6дан_ путЂ рећи , неби се уговорЂ о миру изврнЈ10 у ономђ смислу, у коме е заклшченЂ. При та -.4вомЂ станн) crBapifi мислјо е царЂ, да е налиоалнји путЂ, коимЂ се монји ударити, то, да сеапелира на судЂ кабииета, кои су се и подписали на уговорЂ парискји. Но заповести НћговогЂ Величества изванреднми е pycuiK посланикЋ кодђ НКговогђ Величиства, цара Францускогв. имао честЂ подћ 19. СептембромЂ поднети r. министру иностранм дКла званичну ноту, у ко!ои е наново захтевао, да се сазове A 'b н ф « р е Н ц i на KoioK ће бмти представлћници CBiio уговаравши сила. СпрамЂ тогћ захтеванл г. министерЂ е иностранм дћла у име свогђ правителћства позвао друге кабинеге, да обштимЂ споразумленћмЂ реше све точке. кое шгптђ нису решене. Да бм пакЂ тои дипломатскои свупштиии дао значаи и заслугу коначне расправе свјго спорнм пмтани, г. граФЂ е Валевск1и упмтао барона Брунова 3 да лн pycKift дворЂ. као участникЂ те скупштине, пристае к а к о р е ш и в и iu и н а г л а с о в а. На то пмтан1'1, кое е по телеграфу доставлћно у ПетробургЂ, одговорш е царскЈи кабинетЂ да п р и с т а e. Чувство поверена, кое е то пмтанћ и внушило, чини честв кабинету. кои е на то пмтанћ тако одговорјо; а тако исто чини честг1 и силама, иа кое се управла. Четири с.иле, и то Француска, Енглесиа, Сардинска, и Турска. Hie одавно како су им а-

ле крвавЋ ратЂ противЂ Pycie. ДанасЂ се петробур1лк1В дворт> ни л!ало несумни, ослонити се на лонлностћ TiS сила при даванн) гласова. Овт> се томе истоме нада и одђ гласа Пр аиске и АустрЈе. Сви кабннети, кои су се подписали на уговорЂ паpncKiH, на таи начинЂ су позвани, да верно и искрено протолкуш обвезателства , коа су сви заедно на себе vзели. Што се рускогЂ диора тиче, онђ е уверенЂ да е испуненћ TiH обвезателства олакшао шштђ и преко обвезателства , коа е имао по уговору. Ево доказа. Отоманска е Порта желила да дунавскш троугалЂ буде нћнЂ . уместо молдавскш, као што се н 21. чланкомЂ одређуе. Друге силе подпомагале су ту аЈелго. Рускш дворЂ се изнснјо готовђ на то пристати. Онђ е на истми начинЋ изав1'о желго. да се уклоне тегобе, породивше се з6огђ Зм!иногћ Острова, о коме парискји уговорЂ нје ништа споменуо. То пмтанћ неће моћи дати пово" да никаквои расири, кадт^ се пуномоћници дотичнн сила искупе на конФеренцјго да га заедно реше. Pvcki'h д в ор ђ чуо е, да су се комисари, одређени да уреде границу бесарабсву , занимали значенћмЂ, кое положан Болграда може у военомЂ погледу имати. Чимђ е царЂ sa то разумео, благоволјо е опуномоћити свое коми^аре, да изаве, да онђ ненамерава утврдити ту варошЂ. Далћ е царЂ, гледагоћи на решаванћ париске конФеренijie о точкама , кое се јоштђ имаго решити, па тенЂ да да се може коначно назначити нова граница , заповедш е своимђ номисарима ,,„да се, чимђ се сврши што има о самои землг>и, одма, те јоштђ иечекагоћи ни на подписђ коначногЂ споразумлена, преда молдавскимЂ властима землн, коа прииадне Молдавји."" СпрамЂ те заповести ће се граница, сврЂ кое су се комисари сагласили предходнимђ уговорЂМЂ одђ 18. Авгус га, io штђ садЂ извршитнСамо сврћ две точке валл јоштћ изаснити се, и то о горнћмЂ Н.шуку и о Болграду. Сигурно неће се казати да европске силе, пошто су, узаимно споразумевши се на конгресу парискоме, повратиле просвештеномЂ свету благоДати мнра, садЂ нису готове наиово скупити се у духу помирена и слоге, те правнчно решити два узгредна пмтанп, кол су већЂ доведена дотле, да се могу у две седнице решитн Cfiiro се кабинета еднако тиче ускорити сђ томђ росправомЂ, те уклонити узроке, кои чине те се више одредба парискогЂ уговора кое су вештествене, досада јоштђ немогу да реше Понаипре п о д у н а в с к а кнашества едва чекаш да имђ се независна и народна ч уговаравшимђ силама емствовака управа коначно одобри, као што имђ е обећано 24. и 25. чланкомЂ парискогЂ уговора. Надежде нтлове, кое осниваго на чести и поштенго тога европскогЂ уговора, валн испунити као шго е право. Но да бм се желI, нгловч испуниле, то вала послушати ifi; а да бм слободно казала книжества тта желе, то вала да се изнсне безЂ присутства стране воиске Та истина, коа е призната на конгресу, у оно време е еднодушно потврђена ревносћу, сђ кошмђ су представници ceiro уговаравгпи сила изавили иамеру ту, да се отоманска землн што пре очисти од»> страче воиске. Бмо е за ceaniK случаи одређенЂ рокЂ одђ 6 месец!и.