Шумадинка

УБђограду 15. Децеибра 1856.

ШУМАДННКА, .1 И С Г |> ЗА шшљшжшЋж^т^љ 9 ашжж°у ш аммш, УчредникЂ и издавателг> Лгобомирљ »*. НенадовиКљ.

, 11nI , шу Овап листт. нзлази у Вторникт> и Четвртакт. 1 К ј Ч. V. .. за трн мћс. 5, а за no.ia године io. цвакц. da

на по табана, а у Суботу на табаку. Ц -ћна му е or.iaee n.iaha се одт. врсте 5 краиц. за трипутт.

.V 129.

В р

р а.

а ч а (Продужено) Ж и л ћ т а чиннше се дубоко тронута. А Tbi ? запмта Ц е ц и л i н). fl остаем-ћ при моме старомт. мнћнЈго, одговори Ц ец и л i д; а бм се слепо покоравала. Е добро, рекие вишимђ гласомљ ЈК и л ћ т а, ioiuTb вднако у подпуномЋ уверенго о томе, да Ханри незна. на што се оваи разговорт> односи. Е добро, она укротителкка дивл !.и зверова ; нека се не»ложе похвалити, да е и мене као нћногљ пантера и нћногг. атлета упитомила. Ма што ми оваи господинћ рекао, и ма што ми мон мати и мол другарица саветовале, л нећу по волби оне вештице да учинимЂ. Са осмеикомЂ, пунммт. побћдоносногт. блаженства рекне X а н р и: И Богг. ће васЂ зато наградити, што се вм Нћму и вашеит. срдцу еише поверавате. него слепарјама забранћнћ> художества. Госпо« одт. Бо зе достЗ е чула, да вмше о сталнои намери Жилћтинои не посумнл. Она рекне X а н р и го: fl ћу сасвимт. извћстно очекивати довече вашегг. стрица. ПритомБ погледа младогљ човека таквммт. погледомг.,] кои е всно roBopio: fl самБ разумела, можешт, се надати. ! Ц е ц и л i а међутимг. окрене се Ж и л ћ т и и на уво ј iofi шапне: Па при свемг. томг., и опетг. при свемг. томг.,; сладка моа. л бм другогг. изабрала. VIII. Докг. е оваи разговорг. у Валжансезу вођенг., налаЗ|'о сеХекторг. на путу у С а н л и. Али онг. Hie кући ишао, већг. се сврат1о кодћ едногг. npiaTe .ia, коме е приповедЈо, како ra е срамно господинт. одг. Ерм.енонг. предусрео, и кога е Mo.iio , да томе сходне кораке у-

Пр!ателБ покушавао е одвратити га , доказугоћи да то nie права увреда. Али то е бмло одг. стране реченогљ пр|*итела само изговорг.; у самои ствари онг. се плаш!о за X е к т о р а, кои е. као слабо вештг> у орунто, према вешгомг. благороднику. приликомг. двобон у очсвидномљ губитку 6bIO. Хек т о р г> Hie се никако дао одговорити, него остане сталанг. при свом-б намеренго. Пр!ателго неостане друго, него да налогг. изврши. X е к т о р г> отиде кући и загрли свогг. отца ca осрдачносћу доброгљ смна, кои е свестанг., да каквои опаснооти на сусретт. иде, одг. кое се за себе самогљ нимало неплаши. Младми Гранденг. вазданг. е бмо замншлћнг.; но нинаиманћ збогг. тога, што бм се онг. одг. предстоећегт. удвон планпо; напротивг. онг. се томе радовао. Ако е сирћчБ Ж и л ћ т а господина одг. Е р м е н о н г> избрала, o чему сноро ни сумннти Hie требало, у томт> случаго желјо е Хекторг., ако башг. и не умрети, а оно барг. тако опасно ранћнг. бмти, како бм поредг. тћлесногг> бола душевну тугу заборавш. Бележникг. на свакш начинг. примћт1'о е смућеноств свога сина, али е онг> то приписивао познатомг. већг. узроку. па е Tio у себи заклгочЈо, да довече у В а л ж а нс е з г> иде и за Хектора руку Ж и л ћ т и н у запроси. Око четири сата дође Хектору нћговг. npiaтелБ, да му извћст!е даде. Онг> е са еднимг. другимг. деверомг. кодг> X а н р и-а бмо и по надлегкности изнсненћ захтевао, на кое е rocnoдичићг> одговорт, да онг> hie навикнутг. изнсненн давати, па и у таковимг. случаима, гди бм онг> неправо имао и башг. то случаино увиђао, сако се онда може извинити, почемг. се сг. мачемг. у руци са своимг> противникомг> сретне. Нека се дакле господа кг. нћговомг. стрицу пот РУДе отићи, да сг> нБимг. условјн двобон угоде. Танво занимани бмло е сасвимљ по вкусу старогг> господина. Такавт> чести тичућш се посао преместт га е у време нћгове младости, кадг. е онг. између униФорма и еполета онуда се протурао. гди бм болћ бмло.дасе еполете показале нису.