Шумадинка
УБ« ограду 18. Д е ц е м б р а 185 6.
шуидднгм, ЛИСТЂ 3 А 8ВШК1В9М1&, В&В&ВЖ Ж S©3§®>«®< УчредникЂ и издавателБ Лгобомирљ аа. Ненадотгћ%.
ТЕЧ.
■у Оваи листг излази у Вторник -Б и Четвртакг ва по табака , а у Суботу на табаку. Ц-ћна му e за три м-ће. 5, а за no.ia године io. цванц. За оглаее плаћа ее одт, врсте 5 араиц. за трипутт.
,j|ff 130.
За 1857. годину цена ИЈуладннке смавгћна 6 на 16 цваиц. за цеду годнму; 8 цв. за иол-*> годнне а cano $ цванц. за 3 меееца.
В р а ч а i» (Продужено)
а.
Хекторљ се укиони сљ еднимт> прат1оцемЂ. Другји остане. Десет-b мииута доцте бм ла су сва шесторица госооде завдно. Г осподинћ Гр а н д е н ђ , рекне Ханри свомг. противнлку, н дођо, да взмђ мое сажаленћ збогљ шчеранћгљ догађав изавим1>. Примите мое извиненћ и даите ми руку за знакг> помиренн. Шта ће то рећи? запшта Хекторв пунт> HenpiflTногљ чуђенн. О нђ е 6tio увћренг., да Hi'e стра нћговогЂ противника на оваково нешто задоцнћно и по Форми необично изнснен-fe побудт. То ће рећи, одговори Ханри спокоино, да самв а нстина ioiJJTt у почетку мок) неправду увидјо, али самв се текЂ онда ове намере стално лат1о, кадт> »ш e мод невеста изговорила нћву прву желго, коа е за мене законт>, комђ се тиме рад!е подвргавамг>, што ми е одма ст> почетка тако учинити требало, па што садт> овимљ накнађавамт>. fl признаеиЂ да самв се затрчао. Хекторљ Hie имао вудг>, него прими пружену рј>ку. бли све заборавлћно, господинђ ГрандеиЂ? СасвнмЂ заборавлћно, као да ништа нје ни бмло, господине одђ Ерменонљ. За знак -б помиренн а васв молимђ , да ми на свадбу дођете. По звуку позива одиста се видило, да се Ханри савршено озбилвно noMHpio. Ту залогу помирена на жалоств никако немогу дати; одговори Хекторљ тронутљ.
Шта вамг> смета? fl морамљ збсгт> важнБЈ послова едно путованћ предузети, на комћ ћу вмше месец!и провести. Помирени противници разстану се поверително. Хек то р х- оде кући , изцепа свон писма и изплаче се. Шта е ечрома момакт> npeTpnio , то се неда речима и'зразиУ?<: Нћговт> отацт> нађе га у наинеутћшн!емг> разположенго, заиста скоро уништеногг>. Шга ће одг> мене бшти. запмта бележниаг., кадЋ те туга у толикои мери потреса, мои слад >пи смне? Поммсли на твогг> отца. Л ћу се умерити отацг>, н имамЂ доста ако, мугак срце. Пусти ме да путуемЂ. fl савршено оставламЂ теби на изборЂ средство, коимђ се помоћи можешЂ. Ко себе гледа утешити, таб е на tio пута кђ оздравленго. 1оштђ истогђ дана одпутуе ХекторЂ у престолну варошћ. IIo свои прилици тн ћешЂ ми прилћжно писати, рекне му отацт> при разстанку. Зацело , сладкш отацЂ. И зђ П а р и з а поита ХекторЂ у Марселв, гди e некогЂ сродника имао, кодђ когђ се неко време задржати HayMio. ДвачаестЂ дана noc.ie одлазка ХекторовогЂ бшла е свадба Ханр1ева и Жилћтина. У С анди-у свака е свадба нвнмк догађаи. А бракт. два тако знаменита лица чин1о се овимђ маловарошанима као светскоисторична важностБ. Венчанћ свршило се по наиповолБшимт. небеснимљ приликама. бдина Цецил!а само е малко смућивалаову саиноств са свошмђ приметбомта: