Шумадинка

списатеиви и читатеиви воие календаре, валвда зато што у нвима има доста праздника. Ко узпише историго србске кнћнжевности може прошлу годину само са две речн описати, т. е. нека стави само : каиендарска година; ерт> србски народг> ни едне године ние имао више календара а манћ кш.ига. Господинт,. Шта има изћ страногг> света ново. Берберинч,. И добро и зло. У Паризу на конФеренцинма сви су се лепо поравнали , а у исто време еданљ свештеник -Б прободе онога наивећегЋ — ГосподинЂ. Кога несрећниче? БерберинЂ. Полако. У мало васв непосеко. — прободе наивећегг. Свештеника. Париски Архиепископт. r. Сибурљ погинуо е. То е рђављ знакт.. То е први случаи одћ старогт. времена.дасе таково убиство и то предЋ олтаромљ догоди ; и предшественик -Б овога ние умро одт> свое смрти, онг> е 1848. год. погинуо на барикадама. ГосподинЂ. Како е име ономе штоеубио тога оадЂ Архиепископа ? БерберинЂ. ВолтерЂ. ГосподинЂ. Одкуда то славно име таквомљ злодћн). БерберинЂ. Та то е таи исти Волтерљ списателв. Онт> е истина умро али нћгове су кнБиге остале, кое су ону прву револуциш ако не са свим-б довеле а оно баремт. ускориле, и кое су христианство онда у Францускои обориле , кое су онол ике свештенике на губилиште довеле; и зато н мислимђ да ние Воитера биио, оваи Верзке што е убио Сибура неби смео подићи руку , онб би мисиио да ће му се рука окаменити. Наполеоит. I. кадљ е повраћао у Францускои каиендарЂ са нћговимт. светцима и старе христиннске обичае, наииазио е на такве пре поне, да е еданпутЋ у иготини повикао: „О чуда, а немогу ст. моимб батнетима да подигнемЋ оно. што е онаи проклети ВоитерБ сђ перомЂ оборио". П р » is ц е. Изх. вароши едне гди е нка туча паиа, пише едант. своме прилтеиго: „Нова стакиа на прозорима то е наиновие у нашои вароши, ерБ сва стара стакиа туча е полунала". — Херцогу Пантћвру дођу сиуге нћгове и чеситаго му нову годину. „Хвала вамБ" одговори Херцогљ — „и докланамБ вамт> све оно шго сте ј прошлои години одб мене покраии , а ви сами знате да то више износи него гпто ће и еданБ господинб своимб сиугама напоинице на данашнБи данБ дати. (Два сиисла) бданБ и1.карЂ у некомБ друштву врло 6хвалио вдну мастБ кого е онб противБ очиго продавао, на кое еданЂ рекне му ове двозначеће речи: „Што се мене тиче н могу свакога ув1 >рити да болестнимЂ очима ништа боић ние одб ваше масти". — бданБ гостђ упита момка предЂ вратима: „6 -ли господинђ кодђ куће?" — „Ние" одговори сиуга. „КадЂ ће доћи?" упита даи1, гостђ, на кое му сиуга одговори: „н вамБ неумемЂ казати, ерБ онђ данасЂ кадЂ е кући дошао, казао ми е, ко га годђ узтражи да кажемЂ да ние кодђ куће."

— Три ствари у животу нин нуждно чинити: Прво, снегЂ нетреба иопатомБ одгртати, онб ће наипосие и самЂ отићи; друго, девоикама нетреба мужа тражити, оне ће га наипосле и саме наћи; и треће ние нуждно звати ићкара, epi, — човекБ наипосле мора и безЂ ићкара умрети! — Нготонђ (славни математикБ и астрономБ) заборавиао е често и на ело и на пиће , кадБ се дубоко занесе у свое заплетене математичке рачуне. НћговЂ е ручакЂ стало обично у другои соби на Фуруни. бданпутЂ е дошао кђ нћму еданБ одт, нћгови приатела башЂ у време ручка, и видећи , да се Нготонб дубоко у свое рачуне занео , отиде у другу собу, и поеде спремићни ручакБ па оде, а остави судовс опетБ ria фуруну. Маио затимБ дође и НготонБда руча. и видећи судове празне, чудио се, како е онђ to заборавт , да е већт> еданпутБ ручао. — Нготонб е учго год. 1650. у Гретену, и често e гиадовао, ерБ е имао за цеиу недеиго само 4 шилинга на издртаванћ. — Године 1835- кугпо е иордЂ Сревсбури едан7> зубђ Нготоновђ за 16.595 Франака. — Да може и наиученш и наидаровитји човекБ и одђ простогЂ селнка гдишто научити, сведочи слћдугоћа анекдота изђ Нготоновогђ живота. Оваи е шетао едномђ по полго, кадЂ наеданпут7> зачуе гласЂ едногЂ чобанина, кои му рече: Поитаите господине, да што пре у оближнћ сеио дођете, ако нисте ради да покиснете. Небо бише сасвимЂ ведро, и небнше на нћму ни едногЂ обиачка; Нготонб пролз^жи дакие спокоино и полако свои путБ ; но не прође ни по сата, а онб се на жалостБ и веиики едЂ свои увћри, да е селакЂ погодио: „Чудновато!" рекне онб „да е тако нростБ сеиакБ тако вештт, пророкБ у предсказиванго времена!" — Ова му се стварв учини вредна точногђ нспитиванн. ()нако ioniTt мокарЂ одђ плгоска врати се онб јоштб едачпутБ натрагЂ, и кадЂ е ступио у колебу чобанина, рекне му: „Ево ти еданЂ дукатЂ, да ми кажешЂ , гди си ти научио предсказивати време?" „ Сђ драге волћ, господине" одговори чобанинЂ; „видите тамо мога црногЂ овна?" — „Видимђ ." — „КадЂ онђ иеђа окрене вћтру, то се сиободно можете у вашЂ живогђ обкладити, да ће наидалћ за еданБ сатБ киша п.поскомб падати." —• „Шта!" викне просиавићни Нготонђ, „зарг> л да свакадЂ, кадБ 6ti хтео дознати , сађемЂ са мое звездарске куле па да гиедамЂ твога овна ? — Ево ти дукатЂ. па до врага!" и отиде иготито изђ колебе. — О Нготону приповедаго, да е онђ ђакомЂ био врло неприлћжанЂ и ленв па да му е зато опредћлено прво почестно мћсто у заднБои ска«1и невалдлаца, на комб се донде одржао, догодђ га ние еданпутЂ онаи, кои е до нћга седио, ако у трбу ногомђ гурнуо. После овогб догађан постао е мали Нготонђ изб освете и за инатБ тако приићжанБ, да е за кратко време постао први ђакЂ у цеиои школи. — ОтацБ запита свога сина, кои се вратио сђ универзитета. „Синко , н(та си радио и учио на увиверзитету ?" Синђ му одговори кратко и искрено: „Ништа, и притоме самБ пио лива."