Шумадинка

Eš <» gi Л «' |t ii ti ij. Господниг. Само немои више да ми брблдшт> о неважиим;. стварма, као што си последнви путљ неирестано говорио о женскимБ паоучама. Берберинг. Последнви пут-b причао самБ вамљ о папучама, садт. ако имате волш да вам-b говоримЂ о чара□ама, па о шнолама, па о подвезама и тако све далћ. ГослодинЂ. Нећу, нећу, говори шта му драго друго. БерберинЂ. Мени све едно. н само немогу ћутати, а о чему годт. оћете в могу говорити; ако оћете и о мушкииђ калошама ? ГосподинЂ. Е башЂ би био радЂ знати шта се може па било памегно би.>о лудо, о калошама говорити. Дакле говори данасЂ само о калошама. БерберинЂ. Нема те ствари на свету господине тако мале и незнатне, о koioh паметанЂ човекЂ неможе паметно говорити, а нема тако узвишене и велике ствари о KoioS низие памети лшди неговоре ниско и неважно. ЧовекЂ кои уме мислити, о нанманКмћ црвићу божествено говори, а човекЂ са слабимЂ промишллванћмЂ и о Богу несмислено говори. Међу тимђ будите увћрени, да ни су сами берберн кои на овомђ свету говоре коешта, то ее догађа у целомЂ свету; често, врло често говори секошта у парламентима, у ученимЂ друштвама, усов1>тима, у камерама, у скупштинама, и на прочимЂ местима. При томђ и у свимђ приватнимЂ друштвама , светЂ се извештио, па сваки радие говори о маловажнимЂ стварма и лгодма, него о ваашимЂ предметима и лгодма. 6рЂ кздђ човекЂ говори о великимЂ предметима као што е: истина, правда, кралћви, уставЂ, министери, слобода и т. д. може рђаво да прође са своимђ говоромЂ, а кадЂ говори о маловажнимЂ стварма као што су папуче, чарапе, подвезе , калоше и проче, небои се да ће се икоме замерити. ГосподинЂ. 6 -самЂ ти казао о калошама да говоришЂ. Берберинк. Опростите а ћу говорити, али сваки разговорЂ има свои предговорЂ; и веруите мени е лакше о тако незнатнои ствари говорити, него да сте ми рекли да говоримЂ о американскои републики То самћ вамЂ само хтео казати, да кадЂ човекЂ у каквомЂ друштву говори о незнатнимЂ стварима и коешта, онђ гласно го вори, а како што оће о истини , правди или слободи да каже, онђ пришаплћ само ономђ до себе. Вид те то су лгоди научили одђ воденице , т. е. одђ водоничногђ камена , ерЂ каменЂ докђ жито мелћ. и брашно баца. онђ само гуди и едва се чуе; а како нема брашно да баца и немелћ езгру одђ жита, онђ се чуе далеко и прави велику ларму, и онда и воденичарЂ и сви помелври обрате позорЂ и сви скоче на ноге, а докђ е брашно бацао и саму езгру млео , нико се ние ни освртао. Тако e и на овомђ свету међу лгодма, ако се човекЂ уподоби ономе камену што само жито мелћ, и радећи свои посао ћути, онђ е заборавлћнЂ одђ свакога ; а човекЂ, на подобие онога камена, iuto ништа нвмелћ , него само ларму прави или иао што воденичари кажу луче, кадЂ такавг. човекЂ у овомђ се свету окреће , онда сви лгоди обра-

ћаго на нћга позорЂ и обасипаго га сђ добрама као што помелнри обасипаго са житомђ онаи каменЂ што ауче. ГосподинЂ. о калогпама, или ћути. БерберинЂ. Оћу господине, оћу . волимђ и o калошама и о свему говорити него ћутати. Али морамЂ издалека почети. морамЂ целу нниову историго причати вам-b. ГосподинЂ Мисли о калошамаБерберинп. Н докђ самБ вам^ све ово говорио и caMb вепрестано мислио на калоше; тако то ид« на овомђ свету, човекЂ обично едно говори а друго миели. ГосподинЂ. Говори о калошама. БерберинЂ. Ове црне калоше што си сада обично носе, праке се одђ каучука иуји Гута-перча: а та смеса прави се одђ дрвеногЂ сока. У Америки има такови дрва к < јн даго таи сокђ изђ кога се Гута-перча прави; Американци пробуше такво дрво, одточе 40—50 Фунти гога сока кои е жућкастЂ. па онда затворе опетЂ ону рупу н замажу, тако дрво не caaio да се неосуши него после 5. годг.на опетЂ толико сока може дати, одакле после праве ову масу за калоше. Те вражке калоше, одђ те смесе, чудновато су лронађенћ. Оне су нзиђ изђ Амернке наипре дошле и еднако долазе, Покоини добри нашх> Доситеи, повикао е еданпутЂ: „О Колумбе, више ти -i>aла за кромпире, што су изђ твое проиађене Америке у Европу пренешени и разплођеин, него за сво зиато и драго каменћ што е изђ Америке донешено". Доситеи имао ч право ерЂ кромпирима сада рани се пола света, и одђ кромпира човекЂ мало кадђ еде саври1еко е ситђ, али одђ злата неможе бити ситђ, и што човекЂ више злата има све више гладни или као што кажу жедни за нг.имђ. ГосподинЂ. Опетт, онђ неговори о калошама. БерберинЂ. Ове мекане калоше провађене су у Америки ; и да е живђ Доситеи можда би садЂ казао : „О Колумбе, Фала ти што си пронашо Америку те сада имамо овакву згодну обућу." 6рЂ заиста ове калоше кадЂ е блато , то су човеку као кола и конби . Међу тимђ калоше са свимђ су сходно изобрћтение за нзшђ углађени и|просвећени вћкт>. У старомЂ среднћмЂ вћку, кадЂ е ичи слабивмЂ право ногама газио , већма е болело, ерЂ онда су ритери, графови и кралћвн , носнли дебеле гвожђемЂ оковане чизме; а <ада господине кадЂ нзсђ ко годђ гази, слабо и осећамо, ерЂ калоше су мекане, и неосећамо да насЂ боли, <амо осећамо тежину газенк Л говоримЂ о Америки кои е ове калоше пронашла, и тои слободнои Америки оне су биле прво потребне, ерЂ тамо човекЂ наиивние гази право човека , а опетЂ предЂ белимЂ светомЂ важи за наислободниго землго, а то зато што све газе у калошама, т. е. лепимљ и углађенимЂ Формама. Каиоша милионима преносе кђ нама у Европу. Слободна Америка тргуе са робовима. Ви сте валБда читали „Чича-Томину к<1лебу" и видли сте образе оне бћде, и оно газенћ. — ЧовекЂ гвзи нвно право човечества, убиа, пали, сруши у темелБ свога ближнћгЂ, одузме му честћ и сво иманћ, учини га ро6 омђ или злодћомЂ