Шумадинка

У Б еограду 15. Лнуарин 185 7.

ШУМДДННЕА, J i i f Tb ® 4 вшншшжот 9 шџ s 33©B©®I?IL Учредникг. и издавателв Лгабапирљ II. 1Ј1*1вадовв5ће>.

Ован лнстт. излазн Вторникомт,, Четврткошг и Суботомт, ua по табака. Цена му e за 3 мес. 4. за пола 'S/* ТЕЧ. Vie год. 8 а за целу год. 16. цв. За огласе плаћа се 3. кр. ср. одт. врсте за г,дан-путЂ а 5 кр. ср. за трнпут-b. «/»"

д о ai ч sa ва етар љ. (Сремска) Вино пие ДоичинЂ-ПетарЂ Варад.чнски Бан1> ; Попио е сто дуката Све за еданг> данљ, И јоштћ кт> томе врана конн, Златанљ буздованљ. Карао га кралв. Матин Землћ господарЋ : Богт. т' убио Доичинг>-Петарт> Варадински Бант>, Буд' ти попи сто дуката Све за еданг. дан-в, Зашто попи врана кона Златанч> буздовант>. Некараи ме кралг> Матиа Землћ господарЋ; Да ти пиешх. оно вино Кое пиемч> д, И да лгабишЂ ону мому Кого лшбимЂ н, Попио би равну Пешту И ст> hi>omt > Будимљ-град!., И шштђ кђ томе град-b Варадинљ И caBb Нови-Садљ. М а л е н р и ч е. (Л/едведг у школи.Ј У Нгошнемстру на сћвернои граници савезни американски' држава има више сорти медведа, кои су мали , црни и врло мирни. Они живе одт> воћг и ненападаго на лгоде осимт> само у великои зими. Пре више година нађе едно дете таковога едногљ медведа и доведе кући CBoiofi, и ту су га тако чува.ш да е иаскоро врло питомљ постао као и свако псето. Дете e ишло у школу, коа е подалеко одт, куће одстонла и медведЂ га е свакадљ пратио. Деца у школи плашили су га се с почетка, али доцние онт> е постао нбиовђ другт. у игри и они су ст> нбимђ заедно и ести почели.

После две године оде медведЂ у шуму и за четири године ние се знало ништа за нћга. УчителБ ове школе умре и ту школу една госпол прими на себе и саснимЂ е преустрии. 6 дногђ дана, кадЂ е учителвка децу учила и кадг> е врло ладно било, дође медведЂ у школу. Децу нападне смртни стра, и она би бегала али немогау буд}'ћи е медведЂ на вратима стаао , tio едно мћсто гди су се сакрити могли била е табла. МедведЂ e мирно стаао и никоме нипгга учинио ние. Доцние приближи се оџаку и стане се мирно греати, а после едногЂ четвртт» сата погледи на дуварЂ и види дечие корпице сђ естивомђ , кое полако све изпразни кадЂ е то свршио приђе опетЂ ватри и стане се опетЂ греати, па затимЂ мирно пође. СадЂ дигну деца вику и сусћди полете за медведомт> и убиго га, и noc.ie по некимЂ знацима познаду да то ние био никакавЂ непринтелБ већв онаи стари другЂ пређапшБи ученика. (СтражарЂ и царг Никола .) — Г. КамеронЂ приповћда у свомђ путованго крозЂ Русиго између осталогв и слћдугоће: бдне врло студене зимнћ ноћи дођоше едне саонице и два путника предЂ дворску капиго кремлл, и онаи етасомЂ већи зактевао e заповедателнимЂ гласомђ да га одма стажарЂ пусти унутра у кремлЂ, но бу« де одђ стражара кратко и рћшително одбиенЂ. Оваи преки одговорЂ пакЂ као да се обоимЂ странцима ние ни наиманћ допао, и онаи, кои е наипре речБ повео,повтори опоримљ гласомЂ свое зактеванћ, придодавши, да е онђ ђенералЂ. „Да сте вв", одговори воиникђ беЗЂ и наиманћ забуне, „доиста ђенералЂ, као што велите, то би ви за цћло морали знати, да е послушноств прва и наивећа добродћтелв воикика" и потомђ продужи свое размћрено стражарско корачанћ, кое е овимђ краткимЂ разговоромЂ прекинуто било. КадЂ су странци видили,даса стражаромЂ ка кра& немогу изићи, замоле га они да дозове дежурногт> официра. Воиникђ ifi послуша, и кадЂ е на нћговЂ гласЂ еданЂ наредникЂ на полћ изишао, позове оваи странце , дознавши нбиовђ чинђ и достоинство, да уђу у стражару, да тамо зактеванћ свое дежурномЂ оФицирз' саобште. Но текЂ што е оваи чуо гласЂ оногљ већегЂ одђ оба странца , кадЂ онђ наеданпутЂ на ноге ђипи, и са наивећимЂ страопочитаниемЂ запита за нћгове заповћсти и налоге. Пу тникђ се насмеши и запо-