Шумадинка

д НО учтиво „нећу." Обадва писма стрпа у свои шеmapt, викне служитеин свога и рекне му : Узми едно одг, ти писама и однеси госпои Н. — „Кое писмо, господинт, rpa«>e?" — „Кое ти оћешЂ." — СлуаЈителБ узме едно пиомо, а друго граФг> спали. Кућа принтелн цћговогг. била е десетљ сати удалћна; служителв се пре двадесетв и четири сата ние могао вратити ; читавЂ е дан-ћ дакле протећи морао , безљ да е граФг. знати мог ао, како ће случаи да стварБ рћши. Заиста смешно положение : читави двадесетг. и четирг. сата незнати, да ли младу лепу девоичицу проси, или руку нћну одбин. Напоследку се рћши загонетка. СлужителБ е предао писмо, кое дану речБ у себи садржавало и граФЂ постане наисрећнји супругх., (ЛистЂ се окреуо) Пре неколико година ишао е едангЈ париски позориштникг. по поноћи крозг. еданг. пустљ и на страни сокакг.. бданв по сполншности подозрителанг. човекг. приђе кг. hLmv , запне уплашеномг. позориштнику пиштолб у прсн, и рекне опоримг. гласомг. : „Госиодине . колико има сати ? Ово е питанћ било сасвимг, исно, и позориштникг. ra е врло добро разЈ'мео; онђ дакле, предававдћи се у судбину свон), и покоравашћи се незгоднимг. околностима , извади сатг., преда ra странцу, коме е толико било затимг. стало, да дозна, колико е сати, и отиде наглимг. коракомг.. Но мало часг. чуе онг. приближаванћ едни кола, •— онг, се на то брзо врати лопову и рекне му: „Господине, ви као да радите вашг. занатг. на врло лепг. начинг.; чуите ме дакле: Н садљ идемг. кући, u мораћу кодђ куће доказати, да самв доиста покраденг., ерг. л имамг. врло пакостну жену, или ме убите л.чи ми набавите какавх. иавинителни ооновђ за мого жену". „Ila шта знамв да вамг. радимг. ?", одговори зачуђени лоповтј . „Избаците пиштолб и прогорнте куршумЂ крозг. окранкБ мога нпунџета: н ћу онда MoioS лгобезнои госпи моћи доказати, да сама се текг. после храброгг. одпора одђ мога сата растао". „Сг. драге волћ, разиЈирите вапге апунџе". Лоповб кресне, но само капсла пукне, и апунџе е било читаво. „То ми ние доста", рекне на то позориштникт., метните другу капслу. ,,Нгао ми е. што немогу зактеванго вашемг. удовлетворити ; ерг. мои пиштолб ние пунг. : н самБ засг. само сг. НБиме хтео застрапЈити ". „Па зарг. немате при себи другог -б оружа ?" „Немамг.", Текгз што е лоповг. ову речБ изрекао. позориштникг. счепа лопова за нку и викне: „Стани, угурсузе, садг. смо обоица равни !" Онг> се увати сг. нБиме у коштацг. и борио се сг. нБиме донде , Догодг> се ние лоповг. полу -мртавБ одг. убоа на землго прострео. Позориштникг. одузме одг> нћга свои сатг., па однесе као неки знакг. побћде и пиштолб , кои е само за плашнго опредћленг. био. Украдена девопка. — Пре повише година нестале С У две мале девоичице одђ 5—6 година одприлике у едно исто време изг. кућа свои родитела, кои су еданг. одг. ДРугогг. удалћни живили у гожнои Францускои. Оба дет ета побегла су одт. куће, боећи се казни за едно незнатно преступленћ. Маргита Когорданг. , една одђ tis А''Вои--шца, одведена е изђ варошице Валансола одђ ски-

тагоћи се цигана. Маргита живила е међу циганима готово пуни 20. година , и скитала се у дружтву сђ НБИма по свету, но при свемЂ остала е у памети нћнои нелсна опомена на нћну постоибину , премда е она управо заборавила име мћста, гди се она родила. Наипосле испадне ioS за рукомЂ, да остави друштво цигана, и ступи у службу кодђ некогЂ судие у Калкасону , гоме е она саобштила свое ненсне и тавне опомене изђ наинћжниегЂ дћтинБства. Судид се сажали на дћвоику и мотрио е пазлБиво на нћна казиванд, како би, ако е икако могуће, ушао у трагЂ нћнои родбини и мћсту рођенн. НЈ.му се наипосле учини, да се еа нћнимЂ казивавћмЂ едно мћсто у долнбимђ алпима (у гожнои Францускои) подпуно слаже, и писао е тога ради у Динб . Тамо ние познат -б био ни еданЂ примћрЂ, да е каква девоика нестала, но опоминнли се да е име КогорданЂ у варошици ВалансолЂ врло често. Све ово буде нвлћно господару Маргаритиномђ , кои се одма сђ нБоме крене на путЂ у Валансоиг, и тако доиста нађе едну Фамилиго, кон е била изгубила едно женско дете; но една чудновата околностб уништи опетЂ све надежде ове бћдне девоике. РодителБи сирћчБ признаду, да се нбиово дете некадг^ у свету изгубило, но у исто време изаве, да су га они већЂ одавно нашли, и ноказали су зачуђеномЂ судји едну девоику као нвину изгублћну бившу кћерБ. И тако енесрећна Маргита одљ родителд свои изневћрена , кое е на нго тако силно подћиствовало , да се опасно разболела. Ово до ердца троне родителћ; они почеше сумнати, отворе наручин своа бћднои девоики, и виде да су текг. садЂ нашли свое давно нзгулћно дете. Лажна Маргита прнзна, кадЂ су е строго на испитђ узели, да е нћно право име Баптистина Бартеле, и да е она ћерка едногЂ рибара у Марселм. Она е као дете одђ куће свое побегла, и отишла у светЂ са еднимЂ старимљ слепимЂ свирачемЂ, сђ коимђ се више година по читавои землБи скитала. Тако е дошла она и у ВалансонЂ; родителБи Маргитини мислили су, да су у нбои нашли нбиово давно изгублћно дете, и зактевали су е одђ слепогљ свирача натрагЂ на основу родителБскогв права. ПочемЂ се дакле она побонла, да ће е послати кући, гди зацћло не би добро прошла, то е она подранвивала само обману преварени родители, и прећутала е право свое нме. Она е примлћна у кућу Фамилие КогорданЂ, кого е она дуго време навикда сматрати као свого праву постоибину. С Т Р А Н Е Н О В © С Т И. Немачки еданЋ славанЂ астрологЂ , као што нвла „Ендеп", одђ 18. ов. мес. , прорачунао е да ће се 13 Шнин ове год. планета една сударити са землвомЂ нашомЂ, идаће после два дана, 15. ист. мес., пропасти светЂ. Да ће се та планета и землв наша доиста сударити то потврђуе и француски еданЂ астрологЂ ; но онђ велн да ће то землБи нашои само толико наудити, као кадЂ би мува пала на какву лађу. — У преговорима са ПерсиомЂ Енглеска труди се да задржи садашна свон заузета положена уперсискимЂ заливима.