Шумадинка

даишћи основни разреда обоег -б пола заедно са своимђ гг. учителвима и г. учителакомЋ као и млогоброини сагкитеиБи, нарочито гкенскинК испратили су покоиницу рођену у месту, бракомв сачетану год. 1841., петнаест-ћ лћта сђ венчанимЂ другом* своимђ поживившу и у 34 години одђ рођенп са животомћ раставшусе, оставивши no себи три гкива порода, гореспоменутм двое женски и «з'Дно мушко одђ 12 година, питомца београдске Гимназ1е. В1 ,чна ion памнтљ ! СТР.4НЕ НОВОСТН. Изђ Париза телеграФирам : да персиски послаиикг. Ферук-канћ нећеуЛондонЂ ићи, ерт> н1>гопи преговори са лордомг. КовлеомЋ нису по нћговои ffie.iLH успћли. ГраФљ Киселћвљ вратио се изђ Нице. Закоиодавнои скупштини учинћно е предложенћ да се сто хиллда Франака годишнг. маршалу Пелиоиго опредћли. „Преса" HB.iH да е но извћстиго обшти Агсбург. новина, у ђенови еданг. свештеникг. хтео убити свога Еписиопа. Но срећно е ово покушенћ осз'ећено. Ближе околности о томе новомх. злочинству нису iouiTi. познате, само то новине кажу да е злодћи кздђ е ножђ на Епископа замануо повикао : „Кадг. 1)енова има свога Сибура, нека има и свога Вершеа." — Изђ Цариграда лвлаго : да е Омер-беи у име Порте заузео Сулину. Bapoiut Комратљ као накнада за уступлћни Болградљ, преданЂ е рускимг, комесарима 3. тек. мес. — Оно пре што смо авили да су неприателвства сс Кинезима престала, ние нстина. По наиновјимт. извћстиама одђ Кине, неприателБСтва еднако траго. Нити e царЂ Кинезки вице-кралн кинезког-в Gxa збацио , ниги e енглескомт> адмиралу Сеимуру предложенд мира чинио. — Руски пароброди извозе еднако воиску на черкезке обале, да потомђ свое велике операцие започну. — У Техерану (у Ilepcin) велико е одушевлћнћ за ратт>. Млоге хиладе своеволЂника отишле су кђ гогу да се cfa воискомг. сагозе. Персинни сматраго оваи ратт. сђ Енглезима као неки свети ратљ. Међутимг. сви су изгледи за мирг.. — По еднои депеши изг» Марзела нвлаго новине: да су Руси 30.000 воиника у АрменЈи скупили , и са военим1> потребама натоварени 8 лађа отишле су одг. Астрахана кг. обалама провинцие Мацендерана. Руси намћраваго на пролеће противу Арата воевати. — Француска ће да умложи свого воиску у Риму Јоште сг. пола бригаде. — Изг> Бесарабие чуе се: да е послованћ riorpaничавагоће комисие тако далеко успћло, да се до конца Фебруара можемо свршетку нћногг> задатка надати. — Француска намћрава да умали свого воиску. О Г л А

— Изг. Париза одђ 5. т. м. авлнго: да е царг. у сло. ву своме при отвараранго законодавне скушптине, напоменуо да размирица шваицерска са праискимг. кралћмг нема никаквогг. ратногг> значаа; и да ће сагозне воиске скоро оставити Грчку. Потомг. споменуо е да сада, кадг, сва правителства у наиболћмг. споразумлћнго стое, треба у унутрашнвости снагу и богатство народа уређивати и развидти. и ироче", Бечке новике нарочито „преса" одг» 6. т. м. критизираго млого ову беседу и кажу да е то една одљ наинеопредћлителнш беседа, кого е игда царг. на свон уста изговорио. „Ние ни едну" вели „речг. изустио коа би могла подићи мало завћсу у кошису павиени будући планови наполеонске дипломацие. Ние инустио ни едну важну pe4t ни о унутрашнБои ни сполашнои политики. Ни едне речи нема о истоку, нити о подунавскимг> кннжествама. О Русш нрешао е са таине пунимг> ћуганћмг., Енглески сагозБ едва е едне речи удостоенг.. И у Енглескои и у Францускои осећаго се сада своа положени. Стари сагози нису са свимг> разнинути, нови нису шштг> везани. 1оштг> е знаменитиа она празнина цареве беседе о унутрашнвои политики. Навћштени премештаи каенски заточника са нездравогг. и убнлгоћегг. острова Гвинне у Алгирт>, то е триумФг. Европскогг. мнћнин, противг. неумолиме досаданћ системе. Ми сб наше стране често смо се питали, сг> коимг. правомг> Француско правителство одг> Неапла иште рачунг. за поступанћ са политичнимг. заточеницима, оно, кое политичке преступнике безг> прес\деибезг> решенил судиа административнимг. путемг. на островг. Гвидну шалћ, гди нездрави воздухг. мора наиздравјегг. европеица наидалћ за три године уморити. Енглезке, а затимг. све — • осимђ Француски — енропске новине писале су противу грозности каенске. И садг. премештаемг. политички заточника немогу се они hito су поморени оживити, неможе се оно загладити. Надежда, да ће у царевои беседи бити напоменутг. програмг. за слободне изборе , и тако исто надежда да ће царг> у своши беседи обећати законе о печатнБИ учинити да нрбуду тако драконски, преварена е. Царг> по свомг. обичаго метнуо е уво на землго Француске, чуо е муклу тутнлву у унутраишБОсти землћ и мумланћ Јоштг> несмирени страсти, и то ra безБ сумнћ научило, да у ) вои години ioiUTi> ние време, оно што е пре 4- године у лепимг> речма обећао „На зданиго кое е на основима спашеногг. друштва подигнуто круну праве слободе ставити. („Преса") — Изг> Котора одг> 25. Ннуара пишу: Сутра или прекосутра доћи ће овамо кназг> Данило и кннгинн Дарикка, аои ће у Корфг. ићи, гди е една сестра кннгинбина за еднимг. Гркомг. удата, На овомг> путованго прати ће кннза Француски конзулг. и една одг> нћгови сестара. Пко 400 лгоди разгртали су ово дана снегг> одђ Цетинћ до Котора Kyt-'a ће кназг. проћи , (нуто ! нуто!) И то се чуе као извћстно, да ће кннзг> преко Марзелн отићи у Паризг>, да самг> собомг> заступа црногорске ствари 1 кодг> цара Наполеона.

С '!>.

лежи. Она садржава 4. собе, ганга, едну куину, шталу, подрумг> и пространу авлиго- Ко буде имао волго предречену кућу и плацг. куиити, нека се

подписаномг. наидалћ до 1. Марта о. r обрати ерг. е доцние неће моћи добити у Београду 11. Фебр. 1857. 1ованг> Кугонцићт..

У КнБигопечатнБи Кнлжества Србског -б.

Подписани продае кућу сг> плацемг> налазећу се у сокаку кодг> Барпкг> џамие, коа никзквомђ дугу не под-