Шумадинка

У Београду Е. Марта. 185 7.

ШУМАДННКА, ипг »1 «ж«вжж»»еет » тжтљшж ш же»ее» Учредникт> и издаватолн *li«6onii|»i> SS. Нснад^вмћо«.

ТЕЧ. VI.

Ован листћ излази ВторннномЂ, Четвртномт. н СуботомЂ на по табака. Цена му e за 3 мес. 4. за пола год. 8 а за целу год. 16. цв. За огласе плаћа се 3. вр. ср. одт> врсте за вдан-путт. а 5 кр. ср. sa трнпутт>.

Л* 26

!П |i т к а r «.« а » а. (к р а н) И fl се исто тако закунемљ, да ћу се у неделн) сг> ј нБОие састати; кад-b е више одг. осамљ дана неби видио, боно самв се да не свиснемг., особито што су ме неке рћчи изђ нјчноп. писма почеле нко узнемиравати: а то е, што кадг. е у шкоиу дошла , застала е едно писмо одг. отца изг> Лондона, ное iofi ее учинило као да е пре нћ отворено. Ноћв самБ провео у великомг. немиру, а тако и слћдугоћи дангз. Као обично писао самБ опетг. Хедени , и почемг. самБ тога дана мислио мол испитиванл на мртвимтЈ главама опетг. предузети, то се упутим^. око три сата после подне кб гроблго Кламарскомг.. Време е било одвећг. иеугодно. Узмућена природа лвлнла е свого жалостБ акомг. есенБОмг. к1;шомг>, кол е ладна и сг> ветромг> помешана скору зиму оглашавала. На свомг. путу и по свимг. сокацима чуо се гласг. полицаини служителн, нои су имена они лгоди извикивали, кои ће се тогг. дана погубити. Списакг. нвиовг. био е необично велики, а било е и агена и деце. Крвава жетва бунтовнички радника тога е дана врло богато испала, и д самг. видио да ћу се истогг. вечера имати у Moiofi капели сг> чиме занимати. Данг. е већг. био у то време сасвимг. окрачао; кадг> самБ у четири сата на гроблФ. приспћо био е скоро мракг>. Изгледг. овога гроблн сг. нћговимг> многимг. скороископанимг. гробовима и сг> оно мало дрва безг> лишћа кон су се одг, ветра као скелети иивла , био е мрачанг> и грозанг>. Свудг> гдћ ние била скоро ископана землн, видило < е само трнћ и коприве, а зелену траву гутали су све нови и нови гробови. У средг. ови гробова стаала е зингоћа рупа, тогг. дана ископана, и чекала као аждаа свого грабежБ Познавало се, да се брои осуђеника тога дана одвећг. умножио, ерг. е рупа била необично велика. Пр иблиЈКИмг. се тои рупи. Дно е било покривено водомг., и ту cj' се несрећни човечЈи остатци, голи и ладни као вода, бацали. Кадг. се одг. овогг> rpoзногг> позорил хтедо окренути, да дал-ћ идемг., оклизне ии се нога, и умало што у рупу непадо. Коса ми пође У висину и свога ме еза обузме; устанемг. што самв бр'ке могао и удалимг. се путанБОмг> кг. мћсту гдћ самБ

обично пословао. Ово е била, као што самв већг. казао, нека стара капела. Н се нехотице окренемг. и потражимг. очима какавг. годч> знакг., кои би на Бога и на цркву опомннно; прегледимг. све дуваре и мћсто гдћ e пре олтарг. стаао, но дувари су били празни и наги, а олтарг. порушенг.. На ономг> мћсту, гдћ е била света таина, на томе мћсту станла е намештена една мртва глава безг. меса и косе, а то значи: смртБ, то естБ: ништа. Упалимг. свећу. метнемг. е за мои посао на асталг., кои е савг. покривенБ био одг> они чудногг. строа орудиа, коа самт> н изнашао, и седнемг. задублћнг. у мисли. Но ашто самБ наивише мислио ? — На ону ндну кралћицу, он е била тако лепа и срећна, и когоесваки волео, кого r мо ш>»- •• 1'ћо ^данг. народг. сг. молбама и благоснланћмг. обасипао, а одма заг-имг. на џелатскимг. колима на губилиште одвео , и коа садг., сг> главомг. одг. тћла одвоевомг., у простимљ мртвачкимг> носилама лежаше, она, коа е на златнои посте.ши у Тилћринма, Верзалго и и Сен-Клу спавала. Докг. самв у ова мрачна сматрана задублћнг. сћдио , навали све жешћа киша, а ветарг. e дувао сг> жалостномг> хукомг., и силно продирао крозг« гране дрвлн и прозоре капеле тако, да самБ се одг> rpoзе нехотице стресао. Сг. овомг. хукомг. помеша се наскоро тутнива далнћ грмлнвине, но само што ова грмлнвина ние долазила сг> неба изг> облака , него одг> кола кон су землго потресала. Тп су била црвена мртвачка коиа, кон су лешеве погублћника сг> губилишта на кламарско гроблћ возила. Врата мале капеле отворе се;два човека уђу и унесу еданг. пунг> џакг. одсечени глава. бданг. одг. нби био е онаи исти гробарски помоћникг>, сг> киме самБ се пре неколико мћсеци у тавници разговарао, а други опетг. еданг. прости гробарг>. „Ево rpaђанине' 1 , проговори онан први „за васг. доста посла; нетреба да се вечерасг. одвећг. журите. Ми вамг. садг. предаемо све ове дртине, па ћемо iK текг> сутра укопати; знамљ да неће килвицу добити, ма и целу ноћБ на полго стаиле". И ова два наемника смрти метну у грозномг> смего џакг> узг> дуварг>, поредг. негдашнћгг. олтара лево одг> могг> астала. Затимг. изиђу изг. капеле а врата незатворе; ветарг> одма сг> жестокимг> ударима почне пламенг. одб мое свеће нинти, кои и безг> тога бледг> и тако рећи у последнћмг. издисан: , едва се iouiTfa на црномг. фитилго држао. Чуо самБ како она два човека на