Шумадинка

У Београду 5. Марта, 185 7.

ШУИДДВНКА, i 18 1% Ш i I&SII? В Miiin. Учредникт. и издавателв »1н»бомм|гм. II. Ненадмннк%.

ТЕЧ. VI.

Ован листћ излази Вт ^.рникомЂ, ЧетврткомЂ и Суботомт> на по табака. Цена му e за 3 мес. 4. за поиа "в/'• fJ 1 *? год. 8 а за целу год. 16. цв. За огласе плаћа се 3. кр. ср. одђ врсте за едан-путЂ а 5 кр. ср. за трипутЂ. в/ f ° ^ ®

đeai* лк»баавв.*) Ово ние било давно, нека дћиству гоћа лица изђ ове мое Фамилинрне драме, јоштђ су жива. Време е било врло хрђаво. као обично у време равноденства ; бурни ветарг. нгносио е кишу плгоскомг. на прозоре. На улици ние било ни живе душе ; око Луксамбурга све е било пусто; само неко несретно псетанце жалостно е урлало предг вратима. Око осамг. часова уђемг. а у собу мое сестре маркизе Понсђ. Сестра моа била е већг. стара; наиболћ време младости свое провела е она у дворцу Марие Антоанете**), несрећни дани слћдовали су iofi, за овимг. снинимљ гкивотомг.; но затимг. ion е опетг. судба благопринтномг> постала, и едно четрдесетг. година живила е маркиза срет-

*) Путугоћи изг. Србне правителотвенимг, посломг. 1811. ГОДине у Русиад, приспћмЋ 't. Авгуета у контумацг. руски на молдавскои граници Скалани. Периодт. е био 11. дана. Кои ние седио у гонтумацу , онг. неиоже себи предстааити как , е тешко и скучно вр«..ме у овомг. затвору проводити. Пакг ioiUTi. 11 дава ! Наибо.ш забава су кш .иге. Но одкуд^ ifi набавити? Хвала Вогу л caMb to.ihko срећанг. био да између прочн контумацски кои су наст. посћћава.Н!, чиновника, штаб-лекарг. Матвеи Кузмичг. Лизанцовг., био е тако добарг. да ме е сг. веколнко нћмачкн п руски кнћнга послужио , између кои била е и кнћига, подг. именомЂ „журнал-в худоа :ества", и будућн да е мое правило, ko.iuko е могућв за cboio народност^ радити, то caMb изг. истогг. журнала ову приповедку, едно збогг, мое забаве , а друго и за забаву, мои саотечеотвеника изва^ио и сг, рускогг. превео, а оригина.п, написанг, e на Францусномг. езику. 1ованг, Ејорђевпћг., поручикг,. (Ова лепа преповедка лежла е вепрестано до сада у рукопису. Садг. кадг. намг, e дошла до руку ми е радо печатамо ; преводвте ib е у оно време при.гћжно радио на по.чо србске кнћижевности. Онг. е одавно у рускои воснои служби. Оваи превочг. опоменуће н^ћгове прилтелћ и негдашнћ воене другове на Htra.) У. * ч ) Француска кралвица жена Лудвика XVI. погинувша у време револуцие на Гилотини,

но, ст> онимг. што е сачувала после револугјие. Кадх. е први путг. човекг, види , чинила се она да е врло сурова, но у принтелвскомђ дружтву била е сасвимг, лгобезна; нЈ^на се нагдашна лепота јоштг. видити могла крозх. боре, кое су ioR збогг. старости лице покриле. Гледагоћи на нћнг. високи и лепо сложени стасг. ние се могло помислити, да ioii већ^ осамдесетг. година има. Одг. аристократскогг. света заостао е у нћ неки ладанг. и церемониллни изгледг. , но после арви комплимента бивала е она сасвимг. весела и кад-кадг. и сувише, разговорна као каква безбркжна шестнаестогодишнн девоика. Сва нћжна чувства Маркизе, а и мон, обраћена су била на унуку, кћерв нћногг. единца , кои ние био више на свћту, на сладку Валериго Понсг,, и заиста била е ова девоичица као ангелЋ. Ове вечери ние било кодг, насг. одг. страни никогг.. Госпођа Понсг. е плела; Валериа седећи сниже нћни ногу мотала е свилу, на нћномг. крилу лежала е повелика кита цвећа, кое е већг, одг. зиме побледило, но у топлон соби јоштг, е свои мирисг. давало. Теобалдг. е моловао, нћгове внимателне очи прелазиле су непрестано, сг. пасг. на молованћ; и гледагоћи на нћга , онг> се умилввао сг» радосћу художника, кои е са самимг. собомг, задоволвнг,. После месецг, дана опредћлћна е била свадба Теобалда Мон-мора сг, нашомг. Валериомг.. самг, стово кодг, пећи сг. граФОмг. Анатоломг. СенСервиеном-i,; онг. е био Теобалдов!, родг., и збогг. тогб неизлишанг, у нашемг, Фамилинрномг. кругу ; онг. е био човекг. добарг. но сасвимг. суетанБ , т. е. еданг, одг. они лгоди, кога лгобе и почитуго, но међу тимг. нитг, се радуго кадг. е онг. међу нвима нит' за нвимг. жале кадг, ra нема. Оваи мирни Фамиливрни кругг. напано ме е наиприатн1имг, надеждама будућности. Теобалдг. е био онакови младићг,, каковогг. самв башг. д желио за супруга Валерш; онђ е и одг, добре Фамилие , не богатг. но имао е добру службу , и човекг, доброгг, владанн, умћреногг. честолгобин , благородногг, карактера и добродћтеланг.. Валерин се осландла са свимг. на блаженство, кое смо ioft ми приготовлввали; нћне бовзлвиве очи сг. нћжкосћу и поверенћмг, биле су управлћне на Теобалда , и кадг. што сг, израгкаемг, благодарности бацала iii е на мене.