Шумадинка

У Б еограду 9. Марта. 185 7.

ШУМАДВНКД, М i © ? % ® Д ^ ш ш®в®отж« УчредникЋ и издавателв ЛмбопМрЂ Sfi. Н«'а1адоаиЗ»Е».

ТЕЧ. ff e

Ован листђ излази Вторникомт., Четврткомт. и Суботомт. на по табака. Цена му в за 3 мес. 4. за пола год. 8 а за целу год. 16. цв. За огласе плаћа се 3. кр. ср. одт. врсте за бдан-путт, а 5 кр. ср. за трипутт,.

Л ; 29

Д р «s; а и п. Орацин кнћиеа /. ода 14.) O иађо ! нови таласи носе те У бурно море. Стани ! и одвам;но Заузми пристаниште. врћ гие ! Страна весала ти лишена е, Катарка гожнимг. ветромљ новређена, Одг. ветра мотке пуцаго. Основа Безт. вдека издржат' оће л' Бесноме мору? Провиде се Гле ! вдра твоа; Богови неће ти Просећи гласт> твои чути у неволви Ако и еси лађа Понта. Изредне горице чедо. ЗалудЂ Се дичишћ , гордима суетна иленоиЂ, ПорекломЂ. Добарг. лађарг. неверуе Чертанои лађи. Ветровима Пази да на смеи не слугкишг. ! Скоро Несносна брига била си мени. а Садт> желго будимг., старанћ велико 1оштг>. Бежи одг. Циклада страшни Сливаго с' мора гди многа с' хукомт.. Дим. И. Павловићљ. Женпдба безт. .иобапн. (Продугкено) Дошавши кљ себи н самв видила да лен^имг. краи Чута, на истуцима могг. интова. Свештеникг. е седио до иене и пушио цигару. Ми смо били сами. Како отвоРимђ очи н се свега опоменемт., и премда самв видила Да нисамћ убиена, мислила самв да самв барч. лко ранћв а- Свештеник -б ме дигне и даде ми неколико каплћи BB «a, одг. кои се мало опоравимг.. „Кћери рекне онг> сг> примћтнимг. задоволБствомгЈ, вебои се ништа, ти си се само уплашила. Умири се и ^агодари Богу. Л самћ хтела изавити овомг> добромг. монаху мого ^агодарноств, ерљ самв се сетила да ме е онг> избавио,

но немогавши ништа изговорити, само самћ ci> прекрштенимг. на груд'ма рукама плакала. Хвала Богу, хвала Богу, рекне онг., будите спококни, и ничега се не боите; ви нисте ранћни, кугле су пре. летиле високо, а ви сте клечали. .. . . Но шта ви садг» чинити намћравате? — fl би рада ићи у Француску, одговоримг. му н; и само васг, молимг. отче, да ми кажете на кого ми страну ићи валл? — Ви оћете у Француску! повиче монахг. манувши главомг.; то е зла землл ШпанБСка збогг. нћ оволико страда. Прави шпанБолацг. иеможе у нбоиживити. fl з намг. сладки отче, дрктећи боећи се да ra неразсрдимг. одговоримг. н, да е она зла земли, и да се у нбои невладаго по христиански , но а више у Шпан1и немогу остати. Онб потврди то машенћмг. глав»; устане и рекне ми: — Аиде дакле, л ћу ти бити пратиоцг., а оћу са свимг. да те спасемг.. fl ra ватрено полгобимг. у руку. — Кћери моа , рекне опг> пружагоћи руку кг> сћверу. Кадг> будешг. тамо за онимг, брдима , опомени се наше Ш пание, и не заборавлпи утвоимг. молитвама напоменути и меве грешногг> монаха Антониа Леона. Интовг. е мои ( тоао 10штг> насредг. пута , но мазга ние било. П самБ траи;ила сг> очима тћло бћдногг. Перика; монахг> покаже ми рукомг> на гробг. не давно npeтрпанг> исподг. белогг. ирста. Сирома Перико ! оиг> е такође био младг.; и знамг> да би био радг> и дуже живити. fl извадимг. изг. интова мое новце и накитг. све самБ ово хтела на поле сг> монахонг> подћлити, но онг. ние хтео ништа примити. Ми пођемо дакле одавде пешке и други данг> била самБ н већг. у Францускои." Госпоа Лас-Бермехасг> ућути. Валериа и сестра моа стискивале су е за руку; оне су биле плакале. IVIoe срце тврдо, као што е обичноу старогг> осеђелца[такође се мало умешкало при овои приповедки; Анатолг> e одг. удивлена уоклицавао ; само еданг. Теобалдг. е ћутао и ние проговорио ни речи. Госпоа Лас-Бермехасг> постане у нашемг> друштву, као членг. наше Фамилие. Мало