Шумадинка

\ диле. Одћ мега се дакие ране опа суштества, коа се нацјимђ голимђ очима ни наиман1ч видити немогу ? О ! та налазе 5ошт> много манн суштества, него што су и сама, ко и имг. за рану служе. 6pt> ко незна да е све у природи Јкивотноиге силомћ препунћно ? и да е, као годт> и земни кругљ, и нанманк л1аовина на стћни животнимљ населћна? и да, као годђ uito море одч. риба кипти, тако исто у еднои каплви воде безброине животинБице пливак), у Koioft се весело као у какзомљ великомт* мору мичу ? У свакои мап!и воде, кого човект> испие да свого н«еђ£ угаси , не.шагоћи прогута читаво море, у коме се иладама игиви створени налазе и расплођаваго , и кои се тект> на велика већагоћа стакла разговетно у таинои кући cfioioH видити могу. Они се налазе у свакои течности, у крви, у цревма човечтмЂ и животинг.скимн, иладама у нечистоћи око зуба, v наичистиои води, а 1'ошћ випге у води, кон е неко време на сунчанои топлоти стаала, и у квасцу и у лепу (ћиришу) кадг. се помеша ci. брашнолђ и т. д. (свршиће се) 1 а ,ј е II р ss ч е. (Преноћишта у Пекингу ) У Пекингу, главнои вароши у Хини. има кише преноћишта, кои су грдне собе, гди ноће лгоди. кои немаго свои вућа. У тимт, грднимт. собама спаваго по неколико стотина лгоди у еданпутљ, и то сви на еднои постелви, коа се отуда може мислити колика мора бити. Наисмешние e при томе како се покриваго. Има т. е. иеколико стотина ћебета, кон су сва едно за друго зашивена тако. да сва завдно изгледаго као едно ћебе. Крозт. то ћебе просечено е стотинама рупа , тако малени , да човек!, само главу може крозг. нби промолнти. Кои доћу спавати , ти полежу rio постелви, и чекаго докле ш дође ioare више. Кадт> in се пакг. искупи до неколико стотина, онда се ћебе. кое се свако готро на машину диже сг. постелћ и стои прекодашЈ више нћ, опетг. на машину спусти доле на спаваче, и све in у исти ма покрие. Онда траже исподт. ћебета сваки себи по едну рупу, па исиромалаго крозт. нби главе, и тако одспаваго ноћ^; а уготру опетт. увуку главе подт> ћебе, кое се после одма на машину ст> нби дигне повисоко , iiateo да се сваки може усправити. (Како право, тако здраво.) Три пустаие убиго и оплнчкаго едногг. богатогн путника у шуми. па однесу отето благо у свого нећкну, и пошлго наимлађегЂ одђ нби у варошв , да имт. купи штогодљ за ело и пиће. Кадт> овап отиде, а друга двоица реку: „Зашто да делимо тако велико благо са еднимт, дечком^ ? Кадт. се врати, ми ћелјо га убити." Међутим-i, и онаи наимлађи пустаин помисли путемБ у себи : „Како би n срећанБ био, кадт. би свн новци мои били. Н hy моа два друга отровати, па ће онда све благо мени самомт. остаги." Па купи у варошв ела и пића, па метне огрова у вино, и врати се у 'пуму. Тект. што у пећину ступи , а оба она друга наеданиутЂ на нћга скоче и ножевима га пробуразе. Зат имђ посаде се, па едоше и пише отрована вина , и таКо и они погину, а благо остане. (СмешанЂ обичап.) Путннкћ еданЂ ово приповеда : ^ самБ путовао крозЂ МисирЂ . Бербериго , Лоповске О-

строве, Предгорћ Добре Надежде, Камчатку и т. д. У Мисиру има добри и зли лгоди као и у насЂ ; у Берберш варвара , но и гостолгобиви лгоди ; на Предгорго Добре Надежде млого самв се варао у падежди, но тако ми е наипосле и у отечеству. На Лоповскимђ Островима покрадоше ме, а у Ксмчатки нико ми ништа неукраде зато, iiito иисамБ ништа ни имао. Камчатчани превазилазе све остале народе у нечистоћи, epi, никадЂ неперу руке нити лице умиваго; нокте нккадЂ необрезуго , и еду заедио сђ псима изђ едне чиние, коа ние чистиа него што су и сами они. Притоме су шшђ одвећЂ суевћрни; жене имђ се хвале да врло вегпто знаго вражати и напредЋ казати што ће бити, и могу болестне одма излечити. У А«рики има еданЂ народЂ, кои носђ иуста марамомв покрива, ерЂ мисли да су те части тћла човечие1Ђ зато само,да крозв нби нечистоћа излази, па вала iK крити. (Новг лекЂ за богал%.) Случаино пронађено e пе давпо у Лондону средство, да богалБИ не само ићи, него и трчати могу. ШестнаестЂ годнна просио е тамо еданЂ богалБ на ћошку едне улице. Но кадЂ еданпутЂ угледа едногЂ леопарда, кои изђ зверинака побегне одб cboh чувара, на устреми се право на богала, а онђ баци штаке, па у наивећемЂ трку побегне сђ ћошка, и одђ онда добие ноге. (Послуга око астала) ФранцуЗЂ еданЂ, isoh 6 био у Михигану , држави еднои у Америци, приповеда како се тамо по великимЂ гостионицама регулашки послужуе око астала. Било насЋ e, вели, тридесеторо за асталомв, шштђ непоставлћнимЂ за ручакЂ. ТридесетЋ црнаца уђу унутра, а преДЂ свима еданЂ као командантЂ. Ован да знакЂ, те сви се ни мало негурашћи се, ставе у оваи редЂ: Шесторица стану напредЂ у три реда, држећи предни двоица преднћ, а стражнд стражнћ краеве одђ чартава за асталЂ, а среднн двоица по среди. Иза нби поређаго се сви остали еданЂ за другимЂ , носећи еданЂ танЂире, други салвете, трећи кашике, четврти вилгошке, пети ножеве, шести сланике, седми воде, осми чаше, девети вина, десети леба насечена, еданаести говеђу чорбу (супу), а остали сви по еданЂ утирачЂ преко руке. КомандантЋ да опетЋ знакЂ. па пође напреДЂ одђ леве стране астала, а остали сви за нбимђ , корачагоћи сви онако регуларно, као годђ воиници. Нико нигди незаостане, него она преднд двонца , uito носе преднћ краеве одђ чаршава, отиду право за командантомЂ до горнКгЂ чела. и текЂ тамо итро оируже чарша†по асталу , а тако и средна дноица среду чаршана. а стражнн стражић краеве. па одма ступе напредЂ за командантомЂ око астала на десну страну. Тако и сви други, што н ice еданЋ танБире, други салвете , трећи кашике и т. д. , брзо меthv предЂ свакогЂ госта што кои носи , па одма далћ за командантомЂ. Они пакЋ, кои иду празни и носе само утираче преко руке, разредесе гостимаиза леђа тако, да све по еданЂ дође на насЂ неколико. Ти остану кодђ астала докле се годђ руча , но сви подалћ одђ насЂ, како да могу доцние проћи они, кои донесу далн вла. 1 \1еђутимЂ командантЋ врати се наполћ десномЂ страномЂ на прата, на кон су и ушли, а за нбимђ v наивеће .мђ реду и јсви остали , кои су што оставили на астал.Ћ. па за нђи .ић далћ иш.ш, У то дође време да се