Шумадинка

151

т акво избацанћ две вароши, Херкуланумг. и Помпее.кое с у на 16 година ире тога већти биие покварене одђ икогђ земиБОтреса. Догодило се пакЋ то онда, кздђ су скор° сви лгоди били у театру. Грдна мложина пепела, к0 и е летио до Рима и чакЂ у Сириго и Египетг., помрач ила е била воздух-Б тако ако, да се усред-b подне ние в идило; а одма затимЂ заронио е таи пепео и лава речене вароши гдишто 74, а гдишто и 100 стопа високо, тако, да имђ се ние знало ни места гди су биле. Шеђу знамените вулкане спада и Е т н а у Сицилш. Гора та висока е, и никадЂ се на нбои некрави сннгђ . Године 1536., а и доцние. потекоше изђ нћ лке лаве ; а г. 1693. затресе се земли, и за три дана прогута 16 вароши и више села, и сарани преко 90.000 лгоди, О дђ Етне долазио е землвотресЂ исподђ мора и између 5. Фебр. и 28. Марта 1783. год., кадЂ су опустиле Калабрил и Сицилин. Читави предћли спузили су се сђ гранитскогЂ свогђ предћла, и близу Сциле свалио се велики комадЂ брда у море. Иода е од1. тога после нагла натрагЂ, и однела 1450 лшди. Наивећи е био потресЂ у варошици Опиду близу Аепрамонта, висине едне одђ апенински планина, кол е вечитимЂ снегомЂ покривена. ПотреСЂ таи простирао се преко 80 квадрат мила и изђ темелн е порушио 400 вароши и села, и свалио више одђ 100 брда, и на млоги мести отворио страшне провалие, и око 100000 лшди иое потукао кое осакатио. — У Лизабону, престолнои вароши португалскои, страдало е 1. Нов. 1755. год. 30.000 лшди; а 1746. године, кздђ е развалћнЂ Ка.-.ао и Лимђ варошБ, пропале су 23 галие у море, и то све за 3 минута. У Сирш пакЂ , гди више година едно за другимЂ био землвотресЂ , 17. год. порушено е за едну ноћв 13 велики вароши , и потукао 200.000 лшди; а 1759- год. наново е срушио 7 вароши , и потукао наиманћ 30.000 лгоди; а 1822. год. у едну ноћљ крозЂ 10—-12 минута нестало е 8 вароши са свима околнимђ селима, и погинуло е 20.000 лшди. — И у Америки, одкадЂ се за нго зна, бчло е землвотреса у више irpeдћла. СтрашанЂ е био у Каракасу 1812. и 1813. год., а нарочито у Венецуели. После велике за 5 месеци суше, почеше звона сама одђ себе звонити, и исподђ землћ чуо се тресакЂ, одђ когђ се земла залголаиа као таласЂ. Силни светЂ, кои се скупио био у цркву на молитву, буде савЂ заронћнЂ. Црква, кон е била 150 стопа висока н станла е на 12—15 стопа дебелимЂ стубовима, свали се и падне у 6 стопа дебео нра. Касарне са целимЂ упарађенимЂ полкомђ нестаие сасвимЂ , и скоро сва варошБ буде разорена, и погину око 10.000 лшди. Наравно да сви землвотреси иедолазе одђ Етне, ни саио одђ Везува, него има јоштђ млого такви гора не еамо у Евопи , него и у Азји , Африки, Америки, и Аус тралш. Што се пакЂ , говорећи о ватрометимЂ горат а, уедно говори и о землвотресима, и обратно, то е зат °) што оне исте силе, кое у утроби кое ватромете гоЈ* е праве ватру и избацуш е, праве и землЂотресЂ , дћиСтв угоћи при избациванш само у висину, а при землБотреСи ма на све стране. 1 ошђ се потврђуе да све такве г °ре стое међу собомЂ у свези, па кадЂ почне една из® а цивати ватру, често и друге избацуго e у исто време. °Ра дакле да има млого исподземни ватра, за кое се и 3f) a; а наиманћ зна се за подземне ватре у мору. Та-

ко се пре 1700 година дигао изђ мора островЂ ДелосЂ. Но такви острови понаивише су опетЂ у море пропадали. О дђ материв на последку , кое ватромете горе из бацуго , наизнатнив е лава , т . е. усивна и растоплћна ма са, у Koiofi кадшто има расоплћногЂ и бакара и сребра , те 101ЛЂ и гвогкђа , и кон кадшто тече 2 милћ широко , 15 милн у душину , а 200 стопа дубоко - 1699. год . ис текло е изђ Етне толико лаве , да би се могла начинити четири Везува , силни непео и нерачунашћи . М а л u 25 е. Немои се жалити на оскудицу у радостима. Оне изничу по путуживота свуда као цвеће. Непрезри скромну лгобичицу, што се она невелича као горда лала. Као што су се грчке вароши у производству лепо га у свакомЂ роду надметали , тако се надмеће опадаш ћи векЂ у разкоштву и лудости. ЦћлБ e наликЂ една на другу , само тамо мудрогЂ, овде лудогЂ човечества. КарактерЂ онаи има, кои оно, што ние лепо, што е заблуђено и замршеио у животу нћговоме, помоћу основоположенн у наитешнго преграду упути, кои ове непривтелћ бића познае, и пре нбиовогђ , подђ сваконкомЂ маокомЂ покушаногЂ иовратка обузда, да се сђ тнмђ чистомђ, слободномЂ животу празно место прибави. Све намЂ приповћда целу истину : добродћтелв е опредћ.ленћ човека, н^гово наивеће преимућство и сачинава цело нћгово дос.тоинство. Ти ненаодишЂ истина у томе никаково еавршенство, али приближаванћ кђ истоме. Суета, стидђ , а навласгито сложение тћла , сачиннвгго често шначство лгоди, а добродћтелБ жена. Почитуи човечество! и ако би сви лгоди достоинство свое заборавили, и ако нигди не би лшди у лепимЂ дћлима били, почитуи човечество ! Само истинито чувствованћ и чиста лгобавБ знаду достоино благодарити; суета и занешеностБ приносе у припознаванго туђи заслуга само себи самима благопринтну жертву. ОзбилБна волн свемогућа е, она е Богђ у прсима нашима. Свирћпе и сиућене су често различите промене среће. Здравлћ, п ^сао и радостБ су лишће одђ детелине наши дана. Само л!Оди, кои радити знаду , познаго дарЂ мира, дарЂ оваи, осниванћ ово , подражаваић ово створителн. ВћроисповћдБ чини наСЂ мудримЂ , добримЂ, веселимђ и задоволБнимЂ; она насЂ учи саданБОСТБ правоупотреблнвати и уживати; она отвара наилепше изгледе У будуђностБ, обећава намт. тамо горе вечито блаженство, и чини насЂ за то блаженство заиста способнимЂ. Распознаванћ истине, жела и снага кђ добру, мирно, задоволБчо срдце. умереноств у срећи, утћха и бодроств у несрећи. надежда а поузданостБ у животу и у смрти: све су то дарови вћре, и како су драгоцћни и необходимо нуждни ови дарови кђ блаженству нашемЂ.