Шумадинка

У Београду 11. Априла. 185 7.

ШУМДДИНКД, J i t f % Ш 4 Ка&ВКП8МП» 9 1Ш»? ЖФВФФ9Ш. УчредникЋ и издавателв Лшбонвзр-љ SS. Нескадовмћћ.

Оваи лнстђ излази Вторникомт., Четврткомт. н С}бото>п> иа по табака. Цена му « за 3 мес. 4. за пола ТЕЧ» W *• год. 8 а за целу год. 16. цв. За огласе плаћа се 3. кр. ср. од -b врсте за едан-путт. а5 кр. ср. за трипутт..

OnomeHi' iiit'ii детшњс1ва кра.ш рагигашгп«.*) Марта 20. год. 1811. занима.чи се по старомЂ намину шиолскомћ сви разреди паризки иицел са саставллнћмг. пћсмотворни саставак^а, и ми смо, седећи у полукругу у наивећои тишини занели сру наше лвтинске задатке подђ благим!, надзиран Кмт> Г. Адама, четвртогљ проФесора при царскомг. лицего; — наеданпутг. сви се пренусмо; топљ загрми! . . . Сви задатци биау заборавлћни ... у царскомћ тилћрискомг. двору родио се царски потомак-b ! У средг. обште забуне, у Koiofi е неизвестнортБ нестрпелБивости нашои ћутанћ налагала, бропли смо брои избачени топова , и то и проФесорг. и 60 ђака, кои су полако профеварове рћчи повторавали. Ми наброисмо већг. 21 ! —■ . . . Садт> се попео проФесорг> на катедру, и пруженимт, преда-се рукама наложи намт> озбилно но благимв гласомт. , да умукнемо . . На лицу Свиго наст. могло се читати нзразљ зебн-ћ и страшлћиве неизвКстности — кадт. наеданпутг. загрми и 22. топтј! Сад-b већх, ниио више ние ћутао, нити е ко броао > сви су узклицали, и ђипали одђ силногћ узхићекн и задатци су летили подђ скамие : „живио! браво! живио царв! добио е сина! То е r;ра.ii.! живно принцт. ! и т. д." Одљ времена на време наднчала е све силниа и силнид грмлавина топова, кои < у брои 101 навршавали, радостни нашг> жуборг. и изливг. усхићенн, повишавало е обште веселћ, и учителго напгем -ћ, кон е у дублвини душе тронутг, био. замутише се очи сузама. На оваи начинг. оглашено е рођенћ царевогг. наслћдника тадашнћмг. нараштаго, одг. когђ е већина између нбн дорашћивала . да се за нћга и нћговг. сиини и силни престолг, бори — , а да ra по истеченин) три године дана изг. свое среднне изгуби , и да изг> далБНогљ мћста нћговогт. прогнанства чув само извћстил о нћгоВОи плачевнои смрти. При свемг, томг> сачувале су нсве опоиене и ликови овогг> у почетку тако пресниногљ, а ЛОЦНИ6 та,! о тужногг> гкивота римскогг. крала Наполеона II. Све што e годг> наибогатиа сила уображенн двора на могла измислити, да тако силногг> родитела, као што ' ^ни* НаП0Ле0Ва '• лобао e одма при рођениЈ наслкралћ рии-

40

е Наполеонг>, обрадуе , употреблћно е, да се прослави и преузнесе рођенћ овогг. царевића награду тако свирћпогг. развода брана царевогг. са првомг> царицомг> 1озефиномђ . Но цћлу хуку и блескг. званични и дворски поздрава и честитанл и слини спалБивана худоа«ествене ватре освћтлћна превазншла е лгобавБ читавогг. народа, кои е са наинћжшимг> саучастиемг> пратио све кораке и погледе овоп. детета , саданћгг> крала а будућегг, цара. Кадг. е годг> било лепо време , тилћриска е башта била препуна света свиго редова и пратили су очима златна кола ненкогг, царевића, у кон бину упрегнута два као снегг. бћла нгнћта. Онг. се овако возао по дугомг> ходнику дворскомг> чакЋ до оногг> краа , сг> когг> се може прегледати цћо краи око пинце „слоге". Кадг> се годћ мала кола приближила позлаћенои решетки ходника, то га е шетагоћа се туда светина поздравлала плћсканћмг> руку и нснимг. усклнцанћмг,! И ово одушевлћнћ ние обузело само неке извћстне класе лгоди, него e оно плћнило сва срца, и продрло е и у оне Фамилие, кое су донде биле безчувствителне за толику славу и силу; и самн ови неприателБи Наполеоновогг> престола далн су се занети лгобкосћу и чаромг>, наисигу pnioMi. обраномг. и штитомђ дћтинвства. Као што е познато, избрао е самг> царг> Наполеонг> госпого одг> Монтески за воспитателвку и старателБку младога крала, а између лица, i>oa су госпои одг> Монтески била у помг>ћБ придата. нала.чила се и госпол С . .. кого е често нћна млада кћи пос^ћавала. Овои дражестнои дКвоикн пала е то неки путг, срећа у дћо да за неколико тренутака пребуде кодг, колевке , код е дивни рукотворг, вКштака Томиона и Одиота, и при томе дарг> одг> стране вароши Париза. Младе безазлене девоике радо имаго малу дћцу, и тако ние чудо, што е ова четрнаестогодишнн девоика сг> наивећомг> нћжносћу обилазила око царевића. У двору су се већг> иавикли, видити е, но нико ние на hio толико ни мотрио, докг> се ние еднога дана кралв римски, коме е тада било десетг> месеци, толико развикао, да ra никако нису умирити могли. Шта нису сг> нБИмг> радили! лголили ra, пћвали му , — но све узалудч,. У овои забуни узела е госпоа С . . . свога малогг. питомца, кои е непрестано плакао, у наруче, наслонила е нћгову гла-