Шумадинка

171

Т „ В [ПИ већт> гиасљ. — И вм ћете све чинити што вамЂ н напожимЂ?" — Да бм јоштћ већу пазлБивост!, цоказао- одговори само ноклонииппн се главомљ. На еданЂ мнгђ Господичне С - • ■ •, изиђе госпоа ЈУЈдрххЈанДЂ no.iaKf* изг> собе, и нви да е бамл> садљ кралћ рИ«сК1И заспао; и за читав^, сатх, не чу се у соби ни „знманћгв uiywa, у KoioK е онђ самљ са сво 1 омб прјатеЛ1 .ицомЂ остао. Ова га е у нћно крило узела, и припове даше му, како е познавала едно дете нћговм година, кое е отца врло великогЂ човека и славногЂ ратника имало. Али едногЂ дана изневере га пр !лтел1>и, коима се nosepio, и н К говимђ га непр1ателБима издаду, кои га са собомн врло далеко одвуку, и на едну голу стену оставе. Дете пазлииво слушаше приповедку свое прјдгелвице, нћгове очи почивау на нћнимЂ. — „Па шта се случило са снномђ тога човека ?*' питаше дете, кадЂ е она едномЂ застала. — „Смна су му предали пр !нтелБИма, кои су га одма к" себи узели, докђ несрећнми отацЂ. ... — „То га е сигурно ико опечалило ?" —• „врло ако! ерЂ е онђ казао: „КадЂ бм само смна могђ кодђ мене имао, онда небм несрећанЂ 6 bio , али ме е сирото дете заборавило." — ,,3api> га е истина нћгов .ђ смнђ забораeio ?" — „А хђ nie! ерЋ е то греи свогђ отца заборавити; али почемЂ е оно јоштђ мало, а о нћговомЂ отцу ништа му и никадЂ нису говорили, ерЂ га нису волели, наравно да е редко на нКга ммслило." — „Па то онда ништа ние криво." — „Дабогме да нн-., али едногЂ дана понуди му се неко таино, са свимђ таино, да свогђ у затвору налазећегЂ ce огца о себи извести; шта бм требало онда да то мало дете чини ?" — „Своме огцу писати." „Али н!е умело писати." — „ЗарЂ Hie никакву пр/лтелвицу као н, имало?" — „6стг>, и оно е имало едну прЈлтелБицу." — „То треба нго да моли, да на место нћга пише." — Али кадг> н1:>гова пр1 'птелБица напнше писмо, онда не Moase отца тако ако обрадовати, као кадЂ 6t' му СБ1НЂ писао " — „Па како бн се томепомоћи могло ?" — „Нћгова бм му прјдтелЂица руку водила, и помогла бм му да све оно напише, uito бм свомђ отцу казати хтео." — „ЗарЂ то може ?" — „Да богме да моHte, аиде пробаите мало ?" — — „Добро, оћу, оћу !" п Али у нзивећои тишини." — Дете седе на столицу предЂ едниМЂ асталомЂ, гди е већЋ све спремлћно бнло; господична С- • • стааше и за нћга, иагнувшш се у пола надЂ нбимђ, и докћ му е перо међ' прсте намештала, говораше му: — „Вм ће те вашемЂ отцу писати, кои e несрећанЂ, н ћу вамт> помоћи да речи напишете , кое ми напредЋ казали будете. А шта треба горе написати ?'" ~ Мои Лтбезнми Отче ! 6л те, онђ е 6bio врло веHiMiiH ратни ^ђ?" — „6 стб, врло Be.iiiKifi ратникЂ." — „Е, онда морамЂ додати, мои храбрми Отче ! ■—- Слћдугоће речи затимЂ издвлБивале су жалбу, што га више не мо*ке видити, ни на нћговомЂ крилу нграти, и што га свако вече загрлити не може. Господична С • • • напише с^е до словца, што io0 е нћнЋ младми прјателБ диктирао. — „Треба ли :' оштђ што да пишемЂ ?" питаше е кралб наслонивши cboio главу на ону рз г ку, коа е нћгог t В У водила, и затимЋ погледавш!и е еднимљ срећнимЂ осиеикомЂ. — „СадЂ бн требало да о вами пишете. о онои «, шта радите и шта мнслите." — Дете продужи и дал ћ диктаранћ: ,,Н волемЂ нко мок» пр^ателЂИцу." — До-

бро, ал' онђ незна koio ." — „А вм напиште своеручно доле: Нлгова еамБ пр!нтелБица л, коа му руку водимђ." — Такође е спомену« нКгове миле игре, и напоследку е хтео казати да е Лове ]' оштђ кодђ нћга, али* му господична С* • • • одведе мбјсли опетЂ на тако несрећногЂ и тако оставлћногЂ прогнаника, и последнћ нћгове врстеј садржавале су детинг>ске изражае, кои 6bi оногђ отца побудили, кои свогђ смна никадЂ више видити неће. „СадЂ морамо писмо затворити," говораше римскш кралБ; и кадЂ га е сагчлти почео, осети едну руку, коа му едну витицу одђ нћгове косе увати, и маказама одсече. Онћ ге брзо окрену. — „HaniTO то ?" говораше онђ гледагоћи господичну С. • • • • Зашто е моа коса у писму нуждна ?" — „Да бм отацЂ одћ васЂ што имар-" Ово писмо, и ова витица, тамо верно предато и недошавши у руке комесара, узнемирпвали су дуже времена читаву ДипломацЈм, и бмли су едина утћха Наполеону, за време н 1> говогћ шестогодишнћгЂ заточенјн. 1№ џ св st е. У еднои вароши 6 б 1 ло е повише позорнштника, коH^ia е посао рђаво npo.ia3io. 6 дногђ дана рекне имђ управителБ вароши, да едно представленћ на ползу сиротинћ даду „та ми то свакји данЂ чинимо" одговоре они „ерЂ у целои овои вароши зацело ннко нетрпи већу оскудицу одђ насЂ." НростакЋ едант> кои nie знао читати, добје писмо одђ свои' сродннка и радЂ е 6tio да види шта му пишу, али му се nie свидило да и други то зпзду; шта е дакле pa^io? Онђ зовне еднога ђака, да му писмо прочита, а да небн ђакЂ чуо, мете му свое руке на упш. КадЂ е Паганини 1830 године изђ Бремена отишао, едне новине написалесу му слћдугоћш опроштаи. „СрећанЂ путЂ Паганини. Наше су уши пуне твои мелод!н, али р и твол каса пуна наши новаца!" бдна жена претила е своме мужу, кои е врло доцне кући долазт, да ће врата затоворити, ако се 1' оштђ кои путЂ задоцни. Онђ поверуе томе, па зато, кадЂ по свомђ ооичаго у мелну пође, понесе и врата са собомЂ. БезпосличарЂ еданЂ, кои е науч!о свогЂПапагад само овммђ рћчма „ко може о томе сумннти" донесегана цазарЂ. ЛгобителБ Папаган упита га, колико иште за н!>га, а оваи му одговори 100 py6ia, нашто онђ ко изђ шале рекне Ilanararo „вредицГ.^и тм доиста толико" „то може о томе сумннти" одговори Папагаи. Купцу се зо врло допадне и купи га; али се лгото покае, кадЂ види, да Папагаи ништа више осимђ oho неколико речи незна, и рекне „башЂ самБ л нека будала. што самБ ову птицу nvnio", а Папагаи му по обичаго о^грврри „ко могре р гоме су^ндти". Прееарено Лукавство. Два зоиника бегунца, еданЂ ФранцузЂ а другш Н 1>мацЂ са Раине, осуђени су, да вут ку коцку, кои ће одђ нби бмти стреллнЂ. КомандантЂ е хтео Н Кмцу избавити џјивотђ , мислио е постићи то т ^ мћ , ако метне у шеширЂ две нуглице, одђ кои е една бела, а друга црна, обадве црне, па после Французу даде првенство, да онђ наипре вуче. ФранцуЗЂ е пакЂ дознао