Шумадинка

183

твогђ синчића тиче, н>,иу неће ништа оскудКватиј ити ће му се укратити твол нћжна матврипска нега, Ти heuii> га са собомх. понети и оба дћтета подеднако иа \глел ати< Немои се болти. да ће она ст> тобомЂ поступати као ct каквомт> нискомђ слузкавкомЂ. и да ће бити увређена гордошћу тво а преузвишене сестре, а ttaine госпође ; госпон одт> Ибра чезне, да после тоиикогђ времена опетт> види, и никадтз неће она заборавити, каиву си ioK ти неоцћниму услугу испуненКмг нћне молбе учини.ш. (Продужиће се.) С'удч» Kgsa.ia* leacTSS.iesior'nt Нсдр«8. П одћ владомт. крала Педра. названог-b грознммЂ, yfiio е Митрополитљ Толедск1и едногт. чизмара само зато, што е чуо, да е онг> о н1>му — Митрополиту — ружно roBopio. CbiHt убјеногт. nie хтео евога отца неосвећеногђ оставити, зато оде духовномг. суду и обтужи Мигрополита као убицу. Суд> саслуша нКга и осуди Митрополита, да годину дана несме никакавг. свештенБ1и обредг. сврпшти. Чизмару, кои казни црквеме иие познавао, чииила се ова казн1> врло малена, и зат:> е размишлнвао како ће cnora отца достоише. осветити, и чевао е за то удесну прилику. Кр алБ Педро дг)лаз1 - о е сваке године у Толедо. кадг. е заветина бшла, па е и те године дошао. Смнт. y6ieнога изиђе предг. нћга, баци се на землго и са сузнммтз очима заиште заштиту и правицу. Кралв мурекне „зарт> то може бмти, да се теби, ако право имашг.. правица недосјди". О како да неможе, ваше величество, а cami> чизмарг., а убшца мога е отца Мигрополитт. Толедски; кои е за то свое. простогг. човека недостоино дћло, осуђент> само на то, да годину дана никакавт. свештенми обредЂ свршити неможе, а то Hie ништа". „ М ислишђ ли Tbi, да 6bi ти се онда задоста учинило, кадЂ 6bi ти сво1* омђ рукомт> убшцу твога отца y6io" упита кра.ш. „О! сђ каквомЂ бм радости и задоволлствомЂ а то учи(по, кадЂ 6 i>i ми ваше величество дозволило" рекне чизмарЂ. „Н ти ДозволавамЂ, и бринућу се о теби" одговори кралв. Са нестрплћнћмЂ очекивао е чизмарг> светковину сутраиигћгЂ дапа, при isoioK ће МитрополитЂ чинодћиствовати. О нђ npnifpie мачБ и caitpie се кодђ палате царске, гди е ли^н проћи морала, уочи добро убшцу свога отца и кадЂ е онђ упра†спроћу овога бмо, потегне чизмарЂ мачв и два-путЂ га прободе. ГласЂ, да е Митрополитг, при лит1и убЈенЂ, распространи се скоро по целон вароши, сви су се чудили одважности чизмара и мислили о начину, на кои ће за овако велико преступленћ казнћнЂ бмти. Убицу увате и хтели су га у затворЂ одвести, но онђ се отимао и дерао тако лко, да га е кралЂ, кои е на балкону стаао, чуо и 3 зповед1о кђ нћму га довести. СадЂ су сви мислили и говорили, да ће преступникЂ "аигрозте казнћнЋ бмти, знагоћи кака†е кралг,, и зато °ви потрче, да чуго, на што ће осуђепЂ бмти. Кралг> му Рекне, кадЂ су га већЂ предч, нћга довели: „бћднми чо-

вече, какавт> те нечастиими духЂ наведе, да предЂ божшмђ и моимђ очима онако дћло учипиип.." ЧизмарЂ приповеди кривицу свога отца, збогЂ кое е убЈенЂ, и празицу, кок) му е духовнми судг> досуд1о. Пр1нте .1Би y6ieнога доказивали су кралго, да e нћму и одвише удотлетворена дато, кадЂ е МитрополитЂ, као лице високогђ духовногЂ реда осуђено, да за годину даиа никака†свеitehbiii обредЋ свршити неможе, и надали су се, да ће уб1ица наиЈкешће казнћнЂ 6 i>ith; али се преваре. КралЂ упмта, какавг> е занатц1а убица и кадЂ му кажу, да е чизмарЂ, окрене се и рекне, „а те за твое велико преступленћ казнимЂ тимђ, да годину дана твои занатЂ радити несмешЂ, а да бм за то време живити могао. опредћлићу ти едну суиму изђ иманл мигрополнта, кога си y6io." Л |3 £1 11 52, —• НаполеонЂ е страшно мрз!о на оне жене, кое нису свон правми посао гледале, него се у политику мешале. Тано едномЂ приликомЂ кадt. е една списателћка са еднимЂ одђ вишегЂ реда чиновникомђ у дру;кству гди е и НаполеонЂ бмо говорила о политики и о рату, кои се води, рекне ioK онђ : „Немешаите се rocno у туђЂ посао, већЂ гледаите да взмђ дћца неплачу." „Части ме еднммЂ доручкомЂ" рече еданч> шалЂивчина Шди, кои е велика тврдица бмо , па ћу ти казати нешто, што више одђ 100 Форинти вреди. К)да радостанЂ превари се и части га, н сђ нестрплеп 1 : . мђ едва е дочекао^-тда _оваи доручкуе, и чимђ евид1о,да е шалвивчича ситђ , упмта га шта е то, шта му има казати, и шта бм више одђ 100 Форинти вредило. Шалвивчина се окрене и рекне му: „двеста Форинти елЂ да бм вмше вредило него сто?" и оде. —- бданЂ шлница каДЂ е у врло акои грознпцм бмо, зовне два доктора у помоћв. Они ce стану саветоватк наипре о томе, како ће му велику Јкеђв, koio има, загаситн, а онђ чувши то рекне имђ „небринтесе ви за жеђг>, а знамг. нбои лекЂ, већЂ гледаите, те грозницу часЂ пре отераите". Кажу, да е године 1661. осуђенЂ бмо у Финландш еданЂ ђакЂ на смртЂ само зато, што е врло лако стране езмке y4io и изредно писао, и да му е ову казнЂ по*сле вишш судЂ ублаж !о сђ вечитомЂ робшмЂ. — Близу двора цара хинескога нико неумире, а то зато, што чимђ се ко поболе, а близу двора обигава, таки га носе на читаву милго далћ. Ако ко одђ капи (шлога) близу двора умре, у наивећои таиности мора се изнети, и сродници глобу плате. КадЂ су Руси подђ ПотемкиномЂ 178S. год. Очако†одђ Турака отели, министри султанови иису му дуго смели казати, но наипосле боећи се, да онђ одђ кога другогђ нечуе, кажу му, да има два Оџакова, т. е. велики и мали, и да су оваи последн*,и Руси отели. СултанЂ Hie више о томе ни мислш. 6 дногђ дана изготра рано, пође онђ по обичаго свомђ и наиђе на едногЂ изнемоглогђ воиника, кои е за парче леба npocio, и кои му е ове речи, кадЂ се e кђ нћму приближЈо рекао: „Удели ми што великомоа;ни падиша, ерЂ самЂ се за тебе и вћ-