Шумадинка

19*2

Ohi . e погинуо као жертва страстж, кое онђ hie имао. жертва свое околице, кон е одћ нћга сасвим-t различна 6bi.ia; и жертва просте светине, кош онђ Hie бмо раздра»по. Мало има кралћва, кои е споменљ такве похвале достоннћ . HcTopin казаће о нћму, да 6bi ohij 6wo единственмЈк кралБ, да е само имао већу душевну снагу.

Ф

SS j i 6» ii si С j д б ii н е. (Продужено)

„Сестро не радуисе пре времена; можда несрећа јоштђ за нама пузи, као отровна гун по мирисавомљ цвћћу," одговоримљ а Лрни; — но и мое срдце билшн већЂ мало утишано и духљ мои бодр1и. Мм садг> наставимо нашг путг, мало ст. лакшимЂ кораком-h узг, врлетне стене, кое су водиле кг> узанои каnin нашега замка. Кад-fc смо до каше дошли, изиђу намт, неколико служитела и жена изђ замка са горећимБ машалама на сусретв; — но на лицу нвЈовомт, могао се примћтити изразг, ужаса и несреће. „Немоите се плашити" викну намг, онн преднвн, „велика се несрећа догодила! 1 ' „Мое слутнћ!" викнемг, н поражена и одг, силногг. дрктанн едва самг, се на конго могла држати! Нрна е показала веће присугство духа. „Кажите шта се догоднло? Ми треба то одма да дознамо," говораше она слугама, снше сг> конн и помогне после и мени. да и а слшемЂ. На то предузме еданг, одг, нг,и рћчв. „Чув арка дћце бинше предг вече у башти, гдћ су се оба дћтета изгралапо мекои трави испредг. великогг, рибннка. Наеданпутљ, излети изђ шибла една курнчица, кон е Богг. зна одкудг, овде забасала, и Садг, као да е и Нрна наеданпутт, клонула. Опа се у очаннш у прси лупала, и прекине бесћду слуге сг. рћчма: „за име Бога, мон бћдна Лилана — она е мртва! " „Ние тако, свћтла госпођо,!" одговори слуга; „ваше е дете избавлћно; но мали Жарао синт, наше сестре — —" Више нисамг, ништа чула. — н самг, свестг, изгубила. Као мртву однесу ме у унутрашностг, двора. Три дана бинше животг, мои у опасности; но н иисамв ништа знала о моме ндномв станго; благотворна несвеств застрла е тамомг, мои збунћни духт., несвестица

ме изг, челгости неописане туге изтргне; но чимг, дођемт, кћ себи, одма се поврати и пакленмн болг. мое y6ien e душе. Л самБ видила мого судбину; —- — она ми е д а . ровала животђ гори одђ смрти, а будућноств мон биа{ ше мрачна и грозна, у KoioR биау само ужасне опомене прошлости као блудећа ноћна страшила. Кадг.самв се већг, доволбио освестила, и запитала гди е моа сестра, казаше ми: да е одма суградант, после оногг несрећногх. догађал одпутовала са своимг, супругомг, у други свои оближнБи замакг., Рибницу. Пакостна е Вуча тако се звала она баба — и она чуварка, у ч!емг> е присутству мое ндно дћте пострадало морали су е тамо пратити. Мени е садг> двогубо тежко пало, што самг> се лишавала сестринске утћхе, и а сам& се веома гнћви а на Врну iiito е она б&1ла тако равнодушна, да ме у часовима мое наижешће болћ и туге саму остави. — Кадг. самв се већ|> прилично снагомг, опоравила, запиткивала сзмб н подробнје, како се е таи нес.рећнии случаи догодн), и онда ми приповКдаше: како се чуварка играла сг> дћцомг> по трави, да се е мали Жарко за неколико корака удалт, кадг, е гладна курнчица изг, честара устремила се и дете зграбила. У наивећемт, страху узме чуварка Лилану у наручн и нагне безобзирце бежати; а кадг> се већг, прнлично удалила и мало осврпула, видила е, како курлчица дћте у честарг, носи. На вику нћну дотрче млоги служителви нзг> двора, неки оружани а неки безг оружн, у башту, но ништа друго нису више нашли. него само дћтинго мараму у трави и трагЂ одђ крви; •—- курнчица е дКте одвукла и uo свои прилици разтргла. „Ндна и кукавна маико!'

рећне Волана сузнимт,

очима, наслонивши главу свого на раме болне Веште; „како си несрећна, безмћрно несрећна била тм у оно време, кадЂ су сви зли дуси свон адски гнћвЂ на тебе слабу и невину просули!-' „встБ, мое лепо д1>те," продужн Вешта, „у души моioH бинше истина суморна тама; па ипакЂ нису зашле све звезде сђ намргођеногЂ неба мога живота, Јошг -ђ е живила у мени вћра на човеческо чувство и доброту, 1 оштђ самБ, ахЂ, вћровала у сестринску лгобавБ; но наскоро загимЂ издаду ме и ови последићи трошни стубсви, и тада ми се свећа цћлога наданл угаси, на све стране не бинше за мене ништа друго, него ужасна злоба, пустошЂ и пра!" (Продужиће се).

0 Г Л А С В. Подписанми радЂ е своа непокре , тпа добра, кон се у Неготини п око нћ налазе продати, и позива оне, кои би што одђ истм купити желили, да му се npiflBe. Добра су проценћна и то: кућа у Неготини 350 Д ц. браникЂ са 500 комада дрва и поредЂ нћга два дана и по ораће землћ, кон се као ба-

шта употреблнва 200. Д; ц. Ливада на РадуевачкомЂ путу 40 Д ц. браникЂ у селу ВсеницБ1 50 ifj; ц. Ливада близу Неготине 10 Ц ц. К с .јодђ ове цененемогке се ништа дати. Ко жели видити добра нека се обрати отчуу момђ Сими Новановићу у Неготини. ИЛШ ЛУКИћЂ ПрактикантЋ Поп. Просвете.

Подписанми добш е ови дана одђ наиболБи маистора бечки врло фини гласирани и ФикследерЂ штиФлетни, и то како мужки тако исто и женски. Осимђ тога има врло Фине коже за израђенћ обућа, и врло изредногЂ фикса, препоручуе ce многоброинимг, наручбинама. ПАВЛЕ ШВАНОВИћЂ. ЧизмарЂ (2,—-3)

Издае a I«o6®MBip r a. Ш. Ненадовнћђ. У КнБигопечатнБИ Кннжества СроскогЂ.