Шумадинка

равнице кое су веома на нанешену зем.1и» и морско изсушено норито приличиле. Месецт, нема оолана. нити икаивогљ трпга воздуха (атмосфере). Кадг би воздухљ површину месеца облишш. онда би се то мораио примћтити при помраненама и пр^азку покраи други звезда, Што се пак7> тиче топлоте и зиме, ствари сасвимт. другчие стов. По рачуну зв 1, здословномћ влада непрекидно 14 дана преко године на месецу млого већа atera, него у подне на равнителго (екваторт. т. е. онимђ предћлииа землћ наше, да е наижећа топлота, и гди у подне сунчани зраци у теме удараго) ; а исто ш о влада за 14 дана непрекидно млого страшнин зима.ЈВБм-о ли на полусима наше землК (полуси ссу они пре^И^ на нашои землви, гди e вћчита зима. и гди никакво живо створенћ обстати неможе). А кадт> е тако, онда мора свакадБ сва влага и вода, ако е на месецу има, укланати се сг. оне стране, кош сунце обзсдва на противну страну, гди е студена зима. Одтудљ слћдуе, да на сунцемт. обасннои страни влада свакадЂ наивећа и упрано савршена суша, на противнои страни пак-Б нагомилава се силни ледг. Но могуће е, да има и мали мора те да таио испараванћ нбиово на еднои страни, а нагомилаванћ на другон страни неку равнотежу у температури (степену топлоге и ладноће) производе, и гако краиности топлоте и зиме умћраваш. Наша увеличателна стакла ioiutt . нису до тогб савршенства дотерана, да би се на месецу могла разпознати жива створенн, зданин али нибудљ каква промена у површини нћговои. Но будући да се на месецу непримћћава никика†трагЋ воздуха. то е сва при.шка, да т мо немогу обстати жива, нами подобна створема. На читавои иовршини месеца неможесе примћтити, да тамо нибудг. што расте, нити се примћћава каква промћна, колби произлазити могла изг. промћне годишнби времена (н. rip. зиме, пролећа лета и есени). Но ако при свемЂ има на месецу живи створенн, то шмг. се наша землн чини као велико свћтло небесно тћло, кое тако исто pacre и опада, као и месецг. (т. e. част, се види чнтава површина, часЂ опетг. кришке, а понекадг. и ништа). Онн би морали примћћавати на землћи нашон променлљиве точке и черте , а на равнителш едну повећу пругу. Збогг. вћчите промћне у нашои атмосФерн ние прилика, да се икадг. може сг> мћсеца на землћи нашон видити крои наши мора и суве землћ.

,|iiii.ibss đnaai«»Big у s "Imo|»iiola tn«'i>siiisi. Пусти предћии око 1\1исура и Мисисипа есу гнбиздо ог.и животизл. Ту се наилази на безброине гомиле ови прегрдни обитатела пустара, кои су наивећа животинн новогћ света, а по реду величине заузимаго четврто место у целомг. познатомг. свету ; ерг, израстнн дивлви 6 икћ , има до 1200 ока тежине. Дивлви Индианци врло су слободни ctj нћима, и улете на брзимг. своимг. конвима у средину наивеће гомиле ови створенн: тиме они посведоћаваго свого чудновату вештину у лхннго; они се приближе биковима на неколико само корака далвине, и зиаду тако вешто са стреломг. владатн, да iH они у маломе растоннго свакадЂ смртно раие. Пр и оваквоме

лову улове Индилнци по неколико стотина бикова. Овакавг! е ловг. заиста величественг. , и тешко е себи то позорћ и представнти, ако човекг. самљ не присуетвуе. Велика е вћштина, сврнути сг> пута нападагоћемг. бику, и велика дрзновеноств потребна. да шмг. се човекг. ако приближи. Многи Индиннци погину томђ приликомг., но то јимг> едина раала. а кожа нвиона едино одћло. Неможе ое готово ни вћроваги, колика безброина мложнна ови бикова по прегрднимг. стенама и пустарам« западне Америке живи. Изузимагоћи гожне пуете предћле аФриканске, нигди у свету нема тоиико дивлби животинн, као у сћвернои Америки. Непоннтно е. како ове грдне животинћ у овако пустимв предћлима могу да нађу себи доволвно раане и да се тако угое, кадг. оне никадг> неиду у плодоносне предћле, гди има доволбно траве, него све живе по предћлима , гдн е трава по све редка и низка. Нарочито у зиму мораго се дивлви бикови задоволбити сг> наиуђомг> раномг.. Кадг. велики снеговн покриго оно мало траве по пустарама, онда се упуте безброине гомиле ови бикова обалама велики рћка, ков еу свудг> унаоколо шумомг. обрастле , и живе ту одг> коре грмова и шиблн. Пр ирода као да е овимг. животиннма за обрану дала ужасну грдобу ; по себи иакт> оне су сасвимг. мирне и благе, и само онда наиадаго, кадљ ifi човекг. до краиности раздражи или ранни. Читави легиони курнкова муте око ови бикова, и налазе доволб-' ну рану одг. угинувши бикова. Изузимашћи лгоде и нелике сиве медведе, кои живе у оиииђ предћлима, немаго дивлби бикови никакви други непринтелн, премда се при прелазенго преко валовити рћка и у блатнимг. баруштинама хидндама даве и гину.

ЕПИГРАМЂ. Ж Е Р Т В А НА ПОДИЗАНЂ ТЕАТРА. Кадг. све живо отима се граби, На цћлр> красну дати благо свое, Некг. с' и мое име вечно слави: „Н жертвуемг. све — дугове мое" ! М. Н. Стонновићг.

0 Г Л А С *Б. ДолеподписанБга отворио е каФану у кући Ивана Звечанна у Палежу; зато препоручуе се путницима са добримт> еломт, пићемБ преноћиштемЂ и добромЂ послугомг. 4 н д р i x II о н о в н ћ ђ, иначе Вал^вацв Угоотителв у Палежу.

Издае Лгобо«ир% П. Ненадовнћљ. У КнБигопечатнБи Кннжества Србскогт«.