Шумадинка

254

оини стари Грка и Ри, . ° Ст ина ова е нарав& наиболл; '.-11 "lo ri i' - гђ- јодкн ; * С У такви лгоди опаии и меearsBH на ирестолу, обично до', ч!>г.'ом , 5 е1"У '1° ве * •' :е силе, сниности важностн, — но тс ^се сВ е *>оетг , а> -губи . ерт> у природи нема скока. и штогодћ iipenar.i • расте, иако вене, — примћрЂ видимо у Александр / Селикомт., Карлу XII. и Н аполеону I. Но као годг> што се овакви сн жаи и пламенити лшди заузимаго за похвална и велика дћла, исто тако су иривмлћиви за суровоств, безаконин велика и злочинства ; — онђ излаже животђ свои оиасности , да прилтелд св (гђ избави, или да драгу свом види ; но сђ такbomi, истомб жестиномЂ подмируе ohi> свое осветолтбие само сђ пропасћу свога противника , — и рћчи: попу1нтан% и npauiTant нема нигди у рћчнику н1=>говом в.О нђ е заданутБ п.^аменитомЂ одушевлћносћу, даровитоећу, .великодушиемт и истинитосћу; но онЂнепре ('тано мути по бурнимЂ ватроноснимЂ облацима , кои се при иаиман1>мЂ судару запале и громовима землш потреcaio. Снажни и пламенити муЖЂ мрзи веће одђ себе, ман 1. nant> сматра, као да i« на свету и нема; онђ ние нигди радЂ, да буде други, и зато светЂ овакве лтде назива немирне главе. Но не иде ли по нгловои ћуди, онда воледу они, да нису нншта, кадЂ немогу бити оно, што желе. Римскн императорЂ казао ч: aut Caesar, au.t nihil (ил царт, илг ништа) а стари НаполеонЂ казао е ; : „ВолемЂ бити у селу први, него у Паризу други ! (Продужиће се).

Нсспо;»аз;|«.«е» г ћ. Кодђ вдногЂ имућногЂ човека служила е една млада слушкини, а осимђ ове ние у кући било никзквогђ млађегЂ. Ова е деноика била врло вредна и послушиа, но нмала е ту едну погрешку , да е свакадЂ, кадЂ е годђ свои кућевни посао свршила, ишла у комшилукЂ своимђ другарицама и сђ нвима радо ћеретала, коиомђ e приликомђ по лакомислиш своме врло често заборавлнла, затварати врата кућна. За ово свое ветреннсто лакомисление добиила e она одђ госиодара свога и госпое честе укоре; они су иои представлнли, како свуда има невалили лшди, лопова и разбоКника, ком на то непрекидно мотре, и едва чекаш такову згодну прилику, да се у отворену кућу увуиу и оно, што е паискупоцение, однесу, а нарочито сребрно посуђе, кое е стаало у отвореномљ долапу. Но при свимђ овимђ опоменама падала е ова ветренаста дћвоика ипакЂ понекадЂ устару свого погрешку, тако, да су се наипосле господарЂ и госпои договорили, да свого несмислену служавку сђ измишлКномђ крађомв заплаше, т. е. да оии сами нешто сакр^го. па после девоику у забуну доведу. Неколико дана пос.:е овогђ догађал прођу, и они нису више мислили о договору нбиовомђ , но при свемЂ томђ они су заклшчили, да кадЂ тадЂ ову шалу учине. КадЂ су вдномђ сћли за со«>ру, а служкинн долапу отрчала, да донесе сребрно посуђе и сђ нЂиме асталЂ постави, дрекне ова изђ гласа,

видећи долапЂ празанЂ. Она долети у наивећемЂ очалнго у соб}', бризне плакати, и сђ ецанћмЂ приповеди госпои оваи догађаи. МужЂ и жена, сетивши ce одма свога договора о мннмои и измишлћнои крађи, згледали су се и смешили; онб е сирћчБ маслио, да е она по договору сребро сакрила, а она опетЂ мислила е, да е ohi, сакрио. II зато намигну они едно на друго, да се ћути, докђ служкинго добро не угриго. Тако и учине. „Видишђ ли садЂ, лакоумно створенћ," развиче се гнћвна банги госпон, „памтишЂ ли мое толике опомене? Ево садЂ се догодило, а морала се кадт> тодђ догодити! 40 си намЂ дуката упропастила, ние намЂ остала ни една едииа кашика!" — „СадЂ да кусамо чорбу сђ дрвенимЂ кашикама, несрећницо!" придода тобоже раалрдно мјжђ. — У самртномЂ страу падне девоика ни колена предЂ господара и госпон, кукала е и молила и обећала е, да ће iи 10 година бадава служити, само да иои опросте. КадЂ е већЂ позадуго лежала сузама облнвена дћвоика на коленима горко изпаштагоћи свого лакоумностБ ? шапне госпон мужу своме на уво, да е већЂ доста шалс; epi> ће дћвоика свиснути. „Да, тако е, рекне господарЂ, „она се горко кае, и зато ћемо иои засадЂ опростити;" и окренувши се дћвоики, рекне: „Устани са землћ/ Шта е било, било! Но то нека ти служи за науку; ти си намЂ истина велику штету начинила, но ми ти праштамо. Сунце огране нднои дмвоики; она скочи са землћ и стаде обливати руке свога господара и госпое сузама своимђ , а после одлети у куину, да наспе ело. — »Ндно дете!" рекне госпоа своме мужу, кадЂ су сами у соби остали, „а се надамЂ, да ће она одсадЂ битн млого пазлбивин ; но збила, садЂ ће намЂ она донети чорбу; Зато извади Бога, ти, сребро, кое си ти сакрио. — „Шта?" викне мужЂ и ђипи са столице, „л самБ суебро сакрио?" Кои те то преварио!" одговори гослон, „зарЂ ми ти ниси намигнуо окомђ , да си сребро уклонио? садЂ видимђ шта е, одђ шале наше намравила се сушта истина, па шта e наигоре, ми неможемо дћвоики o нашемЂ договову ништа ни споменути, ми смо иои већЂ великодушно опростили!" — У таи ма донесе дћвоика чорбу на асталЂ. „вди е сама безЂ кашике, промумла мужЂ, „сутра ћу одма купити ново сребрно посћђе, али то ћу н вавекЂ подђ клгочемЂ држати, —а за данасЂ, аидемо жено на ручакЂ кодђ кума Лазе!" IIIko.h'kh театорљ У чителБ. (дрема после подне на асталу у школи.) ђ а к ђ . (плачући) : „flo Господине, уело ме ваше псето!" У ч и т е л б , (нечугоћи онако бунованч. и дремлви†о чему е рћчв): Па уеди и ти нћга !"

EHZrF/.M£. ђегодЂ ватра гори Ту и дима има Ал' ђегодЂ е дима Ту ватра негори. С. ђ. П.

Издае olioSoitaHpi* О. Ненадопићљ. У КнБигопечатнБИ Кнлжества Србскогљ.