Шумадиска дивизија I позива : 1915 I

3. Обука и настава

Затишје у селу Реснику искоришћено је за обуку и наставу примљених рекрута и војничара; даље, да се спреми и успособи послуга код митраљеског оделења, која је упућена ради попуне губитака у прошлој години; да се уочени недостатци код 60раца у прошлој години отклоне, да се попуна у старешинском кадру спреми за свој позив; и да се код свију подигне морал, ред и дисциплина. Код старешина „циљ ће бити да се спреме за вођење, да држе трупу у својим рукама и да имају иницијативе, а не да све остављају случају, нарочито да се сепаратизам _ умањи и да се што јаче развије потреба узајамног потпомагања. „Код војника увидела се нарочито слабост у следећем: при наступању — извиђање, јављање и одржавање везе; при кретању — коришћење земљишта у циљу тајности; у борби намештање гајке, оцена одстојања и штедња муниције; при нападу — прелазак просторије у разним брзинама, употреба ножа и бомбе, уништавање препречних средстава; на месту, дужност стражара; ноћу — извиђање, предстражарска служба и борба. |

„Код резервних официра и наредника-ђака: командовање водом и десетином; дужност на маршу — маршева дисциплина. __Брзо развијање из маршеве колоне и са одмора у свима правцима. Поступак старешина у случају панике. При нападу: избор _ правца за наступање и разлози за то; коришћење земљишта ; управа ватром и одржавање ватрене дисциплине; употреба бочне и косе ватре, јер се она ретко користи; употреба и дужност разних патрола. Рад командира предњег и задњег оделења и мртве страже.“

Обука код рекрута и војничара изводила се засебно и "отпочела је одмах по њиховом доласку, и они се нису смели употребљавати за радове. Обука се изводила по одобреном скраћеном плану иу почетку трајала дневно четири а доцније пет часова. Исто тако и обука код митраљеског еделења стално је извођена. Митраљески водови придавани су и појејиним батаљонима и участвовали у обуци.

Зимско време и оскудица у времену и локалима чинило е, да о каквој поступној обуци није могло бити ни говора. 'ористио се сваки погодан сув дан, био хладан или снежан, обуку свију у пољу, колико да се људи освеже толико и се одаје проветре. За време рђавих дана били су теорни ови у вези са наставом за гађање (ставови, нишањење, и идање).!

и 1 23. јануар: „Ветар југоисточни, ведро и снег се топи, и услед тога у у ужасно блато. Било је занимање теорија, али по тремовима и таванима,“ Дневник рез. капетана П кл. Борисављевина.

5

ларва.

ЛУ"

пр

пи!

Ма. —_---_. ги: Миш —