Шумадиска дивизија I позива : 1915 II
13
пријатељску артилерију.: Тек после овога, кад су се главни циљеви скрили, долази 5. батерија чији је рад за сваку похвалу. „Као командант пука и одсека одговоран сам за успех или пораз, али се не ставља под моју команду или употребу ни једна батерија са којом би одржавао везу, већ се батерије упућују у мој састав или скидају а о томе ме нико не извештава. Ја сам случајно сазнао за батерије у с. Вранову и оне су прошле ноћи кренуте, и те батерије нису остале под мојом командом већ долазе неке нове за које не постоји могућност да бих ја то могао знати.
„У прошлом периоду рата имао сам на расположењу батерије и успешно сам потпомагао и суседе, и мишљења сам да је то било веома корисно. Физичка је немогућност да командант артилерије може да распореди батерије на фронту од 10 до 15 км. и више, и да те батерије одговарају својим задатцима, кад сам ја као командант одсека овде и посматрам циљеве који се свакога часа мењају.
„Сматрам за свету дужност да напоменем да су војници поколебани у вери у нашу артилерију. Они виде и осећају непријатељску артилерију свију калибара, и док наша артилерија тражи циљеве који се виде, непријатељска обасипа просторију и стрељачке заклоне. Непријатељски војници шетају по положају а наш не сме ни један да мрдне. Читаво погађање треба да буде око тога ко треба да осматра. У најтежим тренутцима телефонска линија заузима се за споредне ствари, а не да се и батерије везују за дивизиску линију. Ако будемо и даље штедили муницију а артилерија не потпомаже пешадију, и не буде имала напред осматраче, онда ће остати муниције, али ће пропасти морал. Ако ја, као одговорно лице, не знам да ли имам, колико и коју батерију, но ме буду јурили по положају, онда је о успеху тешко говорити“, Тек око 9 часова стигао је командант 1. дивизиона са 2 и 5 шумадиском пољском батеријом.“ Одмах је 5 батерија отворила ватру једним водом на непријатељску пешадију која
Д ' Поводом овога командир тадање 6 хаубичке батерије вели: „Овога јутра долази командант 19 пешад. пука на осматрачницу и пита ме, показујући руком на шумицу у којој се прикупља непријатељска пешадија, зашто не дејствујем кад све то видим. Показао сам му наређење Врховне Команде, примљено тога јутра, да се штеди хаубичка муниција, јер је Више нема. У шаржи сам тада имао отприлике свега 300 зрна за батерију. И због тога сам одговорио да су то циљеви за пољску артилерију. КоМандант ми нареди да бацим неколико зрна и да запишем да је то по његовом наређењу. И ја сам извршио“. Наводе овога командира потврђује И операциски дневник овога дивизиона за овај дан, где је забележено да је препоручена штедња муниције, „пошто се иста више не може добити, нарочито за 120 мм.“.
# 3: шумадиска пољска батерија остала је у саставу 11 пука 17 и 18 октобра, па је упућена у састав 19 пука ноћу 18/19 октобра.