Шумадиска дивизија I позива : 1915 II

236

по заузећу Гвоздењака к. 255, наступа на Парлоге к. 232, а предње делове да упути у село Црни Као.

2. После подне. — а) 25 резервна дивизија. Својом заповешћу командант корпуса захтевао је да дивизија свој центар и лево крило крене даље напред но што је то наредио командант дивизије. Дати задатак 118 резервном пуку остао је исти, и пук је у борби са појединим патролама стигао после подне у околину села Ђурђева (Баре) и западно. На отсеку 50 резервне бригаде упућен је 2 батаљон 83 резервног пука јужно од Градишта (Хумови), а 3 батаљон на село Мађупу. И без озбиљније борбе батаљони су стигли на одређени циљ.

Бригада Јагова обезбеђивала је код села Саранова десни бок дивизије и оджавала везу са Ш аустроугарском армијом.

6) 6 дивизија. Под непријатељском ватром, али без јачих губитака, дивизија је стигла око подне на линију село Поповић—један и по километар југоисточно од Раче. Овде је дивизија имала да сачека долазак артилерије, али је 20 пук продужио и даље и у 16.30 посео село Вучић. Један час пре тога, командант дивизије издао је заповест да трупе крену и избију на јужну ивицу села Мирашевца—Вучића. Као обично, покрет није завршен пре мрака. Грешке на секцији повећале су тешкоће. Ипак се, углавном, стигло на циљ који је одредио командант дивизије.

в) 1 баварска дивизија. Код ове дивизије целога се дана водила борба. На висовима и код села Лапова непријатељ је дао јак отпор, а делом прешао и у противнападе. Нарочито се жилаво држао непријатељ на Старом Брду. Али пошто је 3 пук заузео Гвоздењак к. 255, то су позадњи делови пука скренули ка истоку противу Старог Брда и на тај начин су прокрчили пут 13 резервном пуку. Непријатељ се повукао у нереду, претрпевши велике губитке. Циљ овога дана, Парлози к. 208—к. 232 (Парлози), дат од стране команданта корпуса, постигнут је делом тек доцкан увече.

8. Ситуација увече и одлука ва 27 октобар. Према извештајима који су примљени у штабу 3 корпуса увече, дивизије су стигле углавном на линију: с. Сараново— Лапово. Борба 11 баварске дивизије показала је да је непријатељ намеравао да пружи озбиљан отпор. Пред десним крилом корпуса, код Хумке к. 262, непријатељ се повукао ка југу и није се знало где се задржао. На Виску и код села Сипића непријатељ се утврђивао; није се могло сазнати да ли су ово заштитнице или су делови на предњем положају главног српског положаја, за који се претпостављало да ће бити код Белих Бара, јужно од села Г. Јарушице, и позади реке Лепенице. Командант корпуса претпостављао је да су то заштитнице. Лево крило аустроугарске Ш армије допрло је је до Наталинаца, а 4 резервни корпус на реку Ресаву.