Шумадиска дивизија I позива : 1915 II
24
организовање одбране положаја, одбацити дивизију назад и загрозити комуникациском правцу. Стога на Церјаку није требало правити два отсека, десни и Дремановачки, већ га оставити као једну целину. Тиме би се избегло да се оба отсека додирују на тактичком кључу положаја, чиме се сама одбрана слабила.
Докле овако стоји са десним и Дремановачким отсеком, дотле друкчије стоји са важношћу Биновачког и левог 0тсека. Они су подаље од непријатељског места прелаза и главног комуникациског правца, без везе са залеђем на Дунаву, изложени могућном бочном нападу са Грочанског отсека, и најзад, они су унеколико заштићени Шумадиским коњичким пуком на левој обали реке Раље. Стога би се непријатељ, без сумње, тешко решио да са главном снагом иде на њих.
Са обзиром на овако велики положај, можда би било згодније да је дивизији дат прикупљенији (маневарски) распоред са јачом резервом. У томе случају, 10 комбиновани пук могао је посести и бранити Биновачки а коњички пук леви отсек. На тај начин за резерву остали би б и 12 пук.
Пада у очи да је место дивизиској резерви још у почетку одређено код села Друговца. То значи као да се на томе крилу или боку очекивао главни напад. Како се дошло до тога, тешко је сада рећи, пошто недостају податци. Вероватно да је командант рачунао са скорим и брзим одбацивањем трупа Грочанског отсека. Па је ипак место резерве у почетку било згодније око средине положаја, нпр. негде око засеока Луњевца, јер би се одатле могла, према потреби, благовремено употребити на једном или другом крилу.
Иначе овога дана владало је затишје. Потчињенима је достављено наређење команданта дивизије ове садржине: „Испитивањем заробљеника сазнало се: да је у току јучерашњег_ (16) дана у 64 немачкој регименти, која је била према 11. и. 19. пуку, избачено из строја 24 официра и 800 војника по-_ главито од наше артилериске ватре.: Тако исто заробљеници изјављују да наша пешадија гађа одлично — ниско и наноси им ране већином у трбух.
„Достављајући овај резултат наше ватре, наређујем: да се саопшти свима официрима, подофицирима и редовима, с тим да и даље са храброшћу и издржљивошћу удруже и тачну ватру, чиме ћемо успели да и овога пута сломијемо непријатеља који се подигао да уништи нашу милу Отаџбину и нашу слободу у њој, да поруши наше домове и поубија и пороби нашу нејач“.
: Губитци 64 пешадиског пука односе се на борбу вођену на Врановом Брду 14 а не 16 октобра. Шумадиска дивизија 1 позива, књига ћ стр. 218—224.