Шумадиска дивизија I позива : 1915 II

мандир ове чете, резервни капетан | кл. Лазар Љ. ђурчиновић, учитељ, истрчи напред испред чете с револвеом у руци и са узвиком „Напред јунаци!“ полети ка непријатељу. Али је убрзо пао смртно погођен, а поред њега и његов ордонанс Милинко Прасконић из Гараша, који му је притрчао да га прихвати и изнесе, као и поднаредник Душан Митровић. После овога чета се повукла у нереду.

Исто се тако кроз најачу артилериску ватру кренула напред и 4 чета у правцу 2 чете, пошто је оставила један вод у пасивним заклонима. Кад је чета стигла до стрељачких заклона на војничкој ивици, непријатељ је већ избио својим стрељачким стројевима на 250—800 м. и настављена је пешадиска борба. Чета је убрзо претрпела јаке губитке, нарочито од митраљеске ватре. Поред осталих тешко је рањен и изнесен из борбе командир чете, капетан П кл. Милан А. Мијушковић, али је при преносу у позадини понова смртно погођен. Остатци и ове чете повукли сусеу нереду. Али водник 4 вода на левом крилу, услед силног треска артилериских зрна, није чуо наређење да се задржи код стрељачких заклона, већ је продужио даље и избио код првих сеоских кућа на путу који води за воденицу на реци Раљи. Али је убрзо био приморан да се и одатле повуче, јер су се непријатељске патроле појавиле у близини к. 182, Церјак.

На овај начин од 4 батаљона остали су само остатции командант батаљона са командиром 3 чете покушао је да их прикупи и задржи у стрељачким заклонима. „Пошто смо прикупили делове батаљона уколико је то било могуће“, вели командир 3 чете, „видело се на фронту, не даље од 300400 м., како наступају више непријатељских стрељачких стројева. Његова артилерија пренела је сву ватру позади нас, на одступајуће делове, те је 3 батерија ослобођена ове ватре избацила сву муницију на његове стрељачке стројеве и задржала их. И тако смо се, после кратког бављења, повукли ка селу Михајловцу“.!

Центар. Њега је посео 3 батаљон са двема четама (2 и 4) 3 батаљона 6 пука. И то: друм, две чете 6 пука, лево 2 чета а саму шуму 3 и1. чета. У резерви, позади десног крила шуме, задржана је 4 чета, али је и она убрзо упућена у први борбени ред, да би се јаче обезбедио друм, те је у атаљонској резерви остао само један вод. Несумњиво је да 58 ово није било потребе и грешка је, јер се тада још није нало где ће непријатељ управити напад. Али је зато команИЕ === == ема ад љј два а па

ном КО

' Приликом повлачења десио се овај случај: Када су остатци батар стигли у висину к. 182, враћен је поднаредник 3 чете Љубомир. Убиша) М. Мијаиловић са патролом, да види докле су стигли Немци.

Љона

(Љ

пе јајући из неког кукуруза, Љубиша наиђе на непријатељску патролу бен“ му довикне српски: „Бежи, лудаче, ухватићу те! Нећеш ми по-

· Двосмислено речено, и Љубиша се врати са патролом без губитака,