Шумадиска дивизија I позива : 1915 III

101

заробљеничка команда повуче у Куршумлију. Утврђиваће се са У, раденика Мачковачки положај а са >/, раденика Преполац од Косанице до Дабиновачког положаја закључно“.

На основу овога је рад прекинут. Али је сутрадан, 8 новембра, 2 шумадиска пионирска чета продужила утврђивање виса код с. Ћелије (ЦДрепуљњачу) и вис к. 555 (Грабак), као и поправку пута засеок Набрђе—вис к. 555—Влајна (к. 462) —Турјак. А тако је исто и 1. чета предузела на десном отсеку оправку пута с. Мајдево—Минићски Рид— Високо Дубље—кота 666 (Минићске кочари)— с. Попово— Блаце. Рад је трајао свега два дана и 10 новембра полубатаљон се прикупио у Блацу.

Са овим је завршено утврђивање улаза у Јанкову Клисуру. Међутим, командант Одбране Београда је 7 новембра под ОИБр. 126 доставио командантима дивизија ово наређење: „Врховна Команда под Пов. ИБр. 6809 известила је да је Јанкова Клисура утврђена, и то:

1. Пред теснацем главна линија: Ридови кота 585, Црепуљњача кота 413, Зукве кота 589 са ослонцем на Старој Суваји.

2. У теснацу са наслоном левог крила на Оштрик, преко Обле Главе кота 649: Берда кота 516, кота 555, Липовачка Чука кота 618, Суво Брдо кота 790, Главна Караула и Сенокос са наслоном на коту 888.

3. У теснацу друга линија: Јаворац, Војиште, кота 518, 619 и 692.:

4. Излаз: Трбуњски виногради, Блаце, Драгомировац.

5. На правцу ка Брусу, прва линија: Благајник кота 800, Гледалиште кота 781 и Војловица; друга линија: Жљебови кота 756, Грабовница кота 694.

6. На правцу Александровац—Јошаничка Бања главна линија: Плешко брдо кота 715 и Козник кота 963“.

Напред је речено да је потпуковник Станојловић утврђивао само улаз у Јанкову Клисуру, па и то напустио због непријатељског надирања и није се ту више задржавао. Ме-

:' О томе је командант Одбране Београда 9 новембра (ОИБр. 134) известио Врховну команду, с тим да је потпуковник Радисав Станојловић упућен са трећином људи да „утврди положаје: к. 560 с. Перуника Пљаково —Барловске висове (Вршовачка Глава). Са осталом радном снагом има првенствено да оправи пут Куршумлија—Преполац, а у другом реду да утврди положаје: Црквиште (с. Марковиће)—Здравац (вис јужно и изнад Куршумлије)—Соколовицу (Соколов Крш) и Дабиновац—Рударску планину (гребен између Орловског Потока и с. Рудара)“. Али је већ сутрадан, по наређењу Врховне команде (Пов. ИБр. 6832), командант Одбране Београда (ОИМО 135) наредио: да се „прекине утврђивање које врше заРобљеници“, да се сви заробљеници одмах упуте у Приштину са алатом, Који ће предати команданту Косовске дивизиске области, да мајор Душан Ж. Путниковић прими команду инжињерије Дунавске дивизије 1 позива а Капетан 1 кл. Тома М. Николић, поручници Ђорђевић и Мисирлић и потпоручници Ђукић, Минић и Цукавац да се упуте Врховној команди за обуку рекрута и да се Резервни инжињерски батаљон одмах упути у ВуЧитрн начелнику Саобраћајног одељења Врховне команде.

2 Коте 518—619—692 одговарале би на новој секцији линији: с. Џепница—с. Пребреза—Кречане.