Шумадиска дивизија I позива : 1915 III

108

Према томе је командант дивизије наредио да се по сваку цену настане да се оар до мрака остане на садањим положајима, а кад буде онемогућена даља одбрана, онда да се трупе постепено повлаче под борбом и са прихватом. И то: са десног отсека да се повуче 11 пук на положај Главна Караула—Суво Брдо—Марков Тор; 12 пук косама поред Расине а 19 пук левом обалом Расине, друмом, најупорније штитећи тај правац. А трупе са левога отсека да се повлаче западно од друма, штитећи главном снагом пут преко к. 555 (Грабак) —Влајне и с. Турјака, одржавајући што јачу везу и исту висину са десним крилом Тимочке дивизије | позива.

Кад трупе стигну до с. Равна, 11 пук 1 позива остаће на заузетом положају а командант левог отсека, пуковник Павловић, са својим 11 пуком Ш позива ставиће се на расположење пуковнику Ивковићу.' По доласку до Блаца, трупе десног отсека посешће положај Драгомировац—с. Блаце, до реке Блаташнице, са отсечном резервом (11 пук ] позива) источно од с. Блаца, поред друма; трупе левог отсека од Блаташнице —Трбуњско Брдо—к. 547, са отсечном резервом (11 пук Ш позива) код к. 427 (Ланиште), на друму с. Блаце—с. Барбатовац. Коњички пук ће доћи у висину села Придворице и Прецрешње.

Непријатељ је пре подне, у 9 часова, „уз садејство веома јаке ватре пољске, брдскеи хаубичке артилерије“ енергично напао Тимочку дивизију П позива на линији с. Ботуња (Војволица)—с. Шљивово и она се повукла на десну обалу Лесеновачке и Трнавачке Реке. Њен командант дивизије био је решен да се на новом положају задржи, по могућству, до мрака а потом да се повуче. Али после подне непријатељ је напао и леви отсек Шумадиске дивизије и приморао га, око 15.30. часова, на повлачење. Због овога је отступила цела Шумадиска дивизија на нове положаје код Блаца.

За позадње установе командант дивизије је наредио: да се дивизиско завојиште премести код с. Сувог Дола; борни

говој претставци ОБр. 5056: „Имајући позади себе теснац, трупе би запале _ у веома критичан положај ако би и сутра примиле борбу пред теснацем, у толико пре што је непријатељ на овом правцу веома активан, а при том се због тешко пролазног земљишта није успело да му се противстави сва пољска артилерија са којом располажем“. Међутим, Врховна команда није се сложила са овим распоредом. Стога је сутрадан, у 13.40 часова, наредила да се заузме и поседне и то целокупном снагом, само главна линија одбране код с. Разбојне: Црна Чука к. 871—Главна Караула—Суво Брдо —Липовица—Берда -- Обла Глава—Барска Чука (к. 909), износећи разлоге за ово. Ово је наређење примљено, пошто је пала ова линија одбране. Велики раш Србије, књига ХГ, стр. 389 и 8370.

'11 пук Ш позива имао је да поседне Липовицу к. 562, на десној обали Расине. Јачина пука износила је око 900 пушака. За време док се командант левог отсека не буде вратио у састав дивизије, команду над левим отсеком имао је да прими командант 5 пука, потпуковник Стеван Г. Милетић.