Шумадиска дивизија I позива : 1915 III

115

форсираним маршем“, али не преко Куршумлије, како је известио, већ или од с. Барбатовца преко с. Спанци или преко с. Пљакова на с. Перунику и даље, а само батерију да упути преко Куршумлије путем уз Топлицу.

Одред пуковника Јована П. Ивковића (стр. 107) није могао да се одржи на положају. У 18 часова је начелник штаба Одбране Београда известио да се 11 пук 1 позива повукао са положаја Главна Караула—Суво Брдо и да је тиме онемогућена даља одбрана улаза у Јанкову Клисуру.. Зато је ове вечери командант Одбране Београда наредио да се расформира одред пуковника Ивковића, да се пукови врате у свој састав а 7 пук Ш позива са једним дивизионом да се упути ка с. Барбатовцу, на к. 821 код с. Вишесела, ради заштите левога бока Одбране Београда са правца Пожара к. 1163 и Равне Главе к. 1112.

' Када се командант 12 пука у 20 часова лично јавио команданту дивизије у с. Блацу, наредио му је да не иде на Хумку него да се задржи на положају испред с. Пачарађе. Том му је приликом речено да извештаје шаље непосредно команданту Одбране Београда, пошто је пук лева побочница Одбране Београда. Када је пук сутрадан, у 15.25 часова, стигао до с. Пачарађе ту се и задржао а напред, између с. Пачарађе и с. Мерћеза, избацио претстражу од једног батаљона,

> Поводом напуштања положаја Главна Караула—Суво Брдо командант Одбране Београда своје наређење, упућено команданту Тимочке дивизије П позива, почиње овако: „Сутра ће свакако непријатељ напасти ту дивизију. Надам се да се она неће осрамотити, онако као 11 пук ] позива на Главној Караули“ (Велики раш Србије, књ. ХЛ, стр. 854). Сутрадан је, после овога наређења, командант Одбране Београда тражио одговор од каманданта П пука. И командант 11 пука у своме одговору ОБр. 1714 од истог дана вели: да је његов положај износио два километра а јачина пука 800 пушака, да је положај био покривен шумом и стога „без икаквог предтерена, а то значи лишен употребе пушчане и митраљеске ватре“, да је падала јака киша, Владала густа магла и да је у заштитници, испред Главне Карауле, била остављена 2 чета 3 батаљона, да је око 8 часова непријатељ у јачини два батаљона са два митраљеза избио на Високо Дубље и напао заштитницу која се повукла, да је командир заштитнице, капетан П кл. Драгутин Стефановић, у 11.20 часова саопштио при пролазу командиру 1. чете 2 батаЉона „да непријатељ наступа и да иде за њим до на 500 м. — будите спремни“, и да се у 12 часова спустила тако густа магла „да се апсолутно није видело“, те је непријатељ успео да изврши пробој између 2 и 3 чете 2 баТаљона и да се због тога пук повукао код опште резерве не даље од 600 М., гдеје и заноћио. Свој одговор командант пука завршио је овим речима; „Поимајући важност одбране Главне Карауле, ја нисам напустио

лавну Караулу, већ сам се груписао на први прихватни положај — удаљен 600 м. и решио да ту дам најјачи отпор и доведем пук у ред који се Тренутно поколебао... Људи су преморени, стално у борби и тврдим да пук Није био у планини и да није наступила магла, непријатељ не би могао Оби фронт и „направити успех“. А ађутант овог пука у своме дневнику _слежио је да је положај 2 батаљона На Главној Караули био сувише ко растао »густом и крупном гором — буквама“ и да је била „тако јака „ша за тим магла да се није видело даље од 5 метара“. Кад се неприПтељ приближио овом батаљону до на 50м. и отворио ватру, овај се баБа Он поколебао и повукао, али то није збунило и 4 батаљон, који је осуо атру и бацао бомбе, те се и непријатељ повукао до на 400 м. Наше паТроде, које су упућене у току ноћи, утврдиле су да се непријатељ повуКао назад и да су празни наши напуштени заклони.