Шумадиска дивизија I позива : 1915 III

Б. — На левој обали Ситнице

23 новембра. Дан облачан и ветровит. У 6 часова одред се кренуо на одређени положај. Међутим, командант одреда је на лицу места утврдио да се земљиште не слаже са тадањом картом, да се ово земљиште, обележено на карти као „Чичавица пл.“ тако и не зове. Пошто је било и доцкан, то је оставио да положај дефинитивно поседне сутра узору. А како је, вели, „апсолутно немогуће извући“ пољску артилерију на положај, то ју је задржао на друму у близини с. Г. Клине и известио команданта дивизије да ће покушати сутра ујутру да постави бар једну батерију која би могла тући долину р. Љуште.

Командант дивизије са штабом се кренуо у 7.25 часова са преноћишта и стигао у Митровицу. „На железничкој станици свет разноси кукуруз и пљачка државне зграде“. У 10 часова командант је продужио пути увече стигао у с. Чубрељ.

24 новембра. Овога јутра начелник штаба кренуо се на

ТИ заиста, нити је то била планина „Чичавица“, нити на томе земљишту постоје тачке високе 1050 и 1100 м. као што је то забележено на тадањим картама. Одмах по прелазу границе од пре 1912 наступиле су тешкоће у оријентацији, пошто нисмо имали карата а у колико их је и било, оне су биле и сувише нетачне и непотпуне. Међутим, наређења су према њима издавана. Стога се опажа да се рад није слагао с наређењима, већ се морао управљати по стварној конфигурацији земљишта. То се најбоље види кад се упореде старе карте са новима, према којима је ово дело и рађено.

Ову нетачност истакао је и командант Тимочке дивизије [ позива у своме операциском дневнику: „Још од заласка у ове крајеве видело се да су карте врло нетачне, али је овде, на овоме месту, у овоме погледу најгоре. Забуна долази још и стога, што је Одбрана (Београда) радила своју заповест према карти нашега издања 1: 150 000 а тих карата немају трупе, већ се могу служити врло малобројним примерцима аустриских карата 1: 200 000, које се од оних првих много разликују, а које су и саме нетачне. Дешава се да је положај села сасвим друкчији него на карти, да има необележених места а нема обележених, и да су сасвим друкчија имена“.

У самоме почетку овога дела напоменуто је да није вођен операциски дневник Шумадиске дивизије 1 позива за време операција и повлачења у 1915 години. Међутим, како је Шумадиска дивизија од Багрдана била у саставу Одбране Београда заједно са Тимочком дивизијом П позива, то су обадве делиле готово исту судбину и прошле истим путем, у исто време и под истим околностима све до Крфа. Стога ћемо се убудуће на више места позвати на њен операциски дневник, који се одликује и сређеношћу и ванредно лепим стилом. Њега је водио познати књижевник, резервни капетан 1 кл. Јеремија Живановић.

з Лични дневник помоћника начелника дивизиског штаба, сада дивизиског генерала Ђорђа И. Радосављевића. А капетан Боривоје Л. Јосимовић забележио је: „Магацини по Митровици остају пуни као и у Приштини и у Крушевцу... Брашно и кукуруз, овас и остало раздавало се војницима и сваки је узимао ко је само могао да понесе. Те џакове ку-

куруза и брашна које су поузимали војници и понели собом, доцније су продавали...“