Шумадиска дивизија I позива : 1915 III

дивизија, све трупе Одбране Београда као и ове дивизије налазе се сада прикупљене и по природи на веома јаким и утврђеним положајима, на којима се могу дуго времена давати јаки отпори и далеко надмоћнијем непријатељу, ако се само од стране свију старешина уложи довољно воље и енергије. Што се будемо дуже времена задржавали на овим положајима, у толико ће општа ствар више добити, пошто је за нас сада од пресудног значаја добитак у времену, док нам не стигну савезници у помоћ те да пређемо у офанзиву. Према овоме очекујем од свију старешина да се заложе свом својом вољом и моћи, те да се храброст и морал код трупа одрже на што већој висини, трупама улије вера у скору и крајну нашу победу и код њих створи што јача отпорна моћ за сузбијање непријатељских напада“.'

Ове вечери, у 21.35 час, примљено је у истом смислуи ово наређење Врховне команде: „Неизоставно је потребно да команданти настану да се непријатељ на заузетим положајима за одбрану што дуже задржава у интересу земаљске одбране и ради добитка времена док нам савезници не стигну у помоћ, а тако исто да би се добитком у времену омогућило евакуисање хране и муниције, која је у знатним количинама згомилана у долини Западне Мораве и код Ниша. Команданти ће и сами настати да се при пролазу храна и муниција што више понесе у својим возовима и на рукама код војника“.з

Па и сам Краљ Петар !, и поред слабости и рђава времена, залагао је и последњу снагу да помогне Отаџбини. Он је обилазио борце на положајима. Тако је овога дана обишао и трупе ове дивизије на положајима и поздравио их овим речима:

„јунаци! Дошао сам да вас обиђем, поздравим п лично заблагодарим на јуначком држању и великим делима која учинисте за одбрану Отаџбине. Уверен сам да нећеше малаксаши докле за неколико дана не стигну наши савезници са којима ћемо, уз помоћ Божију, победшти непријатеља.

„Живели јуначки соколи Шумадинци !“

' ОБр. 4846 од 8.45 часова. У подне је командант Одбране Београда позвао на телефон команданта дивизије и наредио му да што више утиче на своје команданте, како би се дало што јачег и што дужег отпора и добило у времену док не стигну савезници. На ово му је командант одговорио да појми ситуацију и да у том погледу чини са своје стране све што може. У ту сврху командант је користио и извештај команданта десног отсека, ОБр. 47 од 11.25 часова, у коме се износи да је неки наш мештанин пребегао са непријатељске стране код 12 пука и изјавио: да је непријатељска артилерија далеко изостала, да се његова пешадија са комитама креће к нама и да испред његове пешадије терају наше заробљене војнике развијајући их у стрељачки строј. Стога је командант дивизије наредио командантима да скрену пажњу свима да их ово не изненади и не превари и да је „можда непријатељ своје војнике обукао у одело наших војника, да би лакше заузели поједине тачке и положаје“.

2 Велики раш Србије, књига ХТ!, стр. 68.