Шумадиска дивизија I позива : 1915 III

258

кренуле за Драч подножјем брда, то је делегат наредио истом командиру да одмах упути једног официра са 20 до 30 људи, са дрводељским алатом, ради оправке пута с. Милот—с. Лач — Хан Жеја и прелаза „на правцу Билај—Преза“.

12 јануара стигао је из Драча у Љеш енглески мајор Паркес, по налогу енглеског генерала Тејлора, „који руководи целокупном организацијом наше војске“, са захтевом „да цео одред отпутује да оправља пут Ишми—Лалс—Шкал— Драч“. О томе је делегат истога дана известио Врховну команду, додајући да је то пут „најкраћи, најбољи и најбрже се може довести у ред“. На то је Врховна команда наредила да се по овоме захтеву поступи. Стога је делегат одмах упутио из 2 шумадиске пионирске чете 20 војника са два енглеска официра „да раде прелазе преко Шлинзе и Ишме“,а 17 јануара стигла је и 1. шумадиска пионирска чета, те су израђени навози и разапето челично уже, а очекивале се и барке за израду артилериског воза. Док се радило на изради овога прелаза преко Шлинза, стигао је 22 јануара и Врховни Командант, Престолонаследник Александар, и после краћег бављења и разговора продужио је за Драч.' У исто време прокрчен је пут од Шлинза до Ишма. Како Ишм није био шири од 30 м., то је израђен сплав преко целе реке и ту је остао један наш и један енглески официр, а чета је продужила оправку пута од с. Лалса ка с. Шкали. Дунавски пионирски полубатаљон остао је и даље на своме месту, на левој обали Мата, и одржавао пут преко леса.

Али се није остало само на оправци овога пута, пошто је он од села Куља (Кула) па до Шијака (Базар Шјак), на дужини 10 до 12 км. пролазио кроз мочварну долину те је

до реке Ишма нема другог пута сем једне блатњаве стазе, широке 0.30 до 2 м. и она се може употребити „само за пешака а по нужди и за коњаника при сувом времену“. Обала Ишма је неприступна, висока је 3 м. и прелази се преко једног пребаченог дебла.

' Тада је резервни инжињерски капетан П кл. Живојин Ј. Илић, записао: „22 јануара у подне стигли смо ни Шлинзу. Ту смо затекли доста трупа, међу њима Краљеву гарду и један одред Француза. Ветар је био веома јак и веома хладан. Превоз се вршио у два чамца, где стају по 25 људи, док су коњи пливали са стране чамаца. Превоз је врло спор. По подне је стигао и Престолонаследник Александар на једним коњским колима. Кад је сишао с кола, поштапајући се, пришао је прелазу и са осмејком је отпоздрављао војнике. Код прелаза је угледао архитекту Тителбаха, пројектанта новог дворца у Београду. „Како стег. Тителбаху> — упитао га је Престолонаследник. „Хвала, Ваше Височанство! Добро сам.“ — „Реците ми, г. Тителбаху, да ли Ви верујете у победу савезника и скоро ослобођење наше Отаџбине;“ — „Ја потпуно верујем, Ваше Височанство“. — „Разуме се. И ја сам потпуно убеђен у нашу победу“. Потом се обратио и другима са по којим питањем, па је наставио пут“.

Сутрадан је Врховни Командант прошао са Есад пашом кроз Шијак за Драч. А капетан Илић је забележио: „Пред Ишмом сам видео престолонаследникова кола заглављена у блато. Вероватно је Престолонаследник продужио коњем“.