Шумадиска дивизија I позива : 1915 III

266

Код побочница, 3 батаљон 10 пука прешао је Мат преко газа код с. Плана и посео одређени положај а његов се пук превезао и задржао код с. Милота, 11 пук прегазио Мат и заноћио код с. Шулаза.' Коњички пук, пошто је вратио резервног капетана П кл. Стевана Д. Станојевића са 40 коњаника на леву обалу Мата код прелаза да сачека штаб Одбране Београда, продужио је пут и у 16 часова стигао код с. Мамураса, где је и заноћио. Угинула су 4 коња. —12 пук на челу 1 ешалона прегазио је Мат и заноћио код с. Шулаза. А до 17 часова стигао је и артилериски пук и до 18.30 прегазио Мат, на један и по час узводно од превоза, и заноћио у биваку на самој обали у близини некаквог гробља. Само комбиновани и хаубички дивизион услед мрака остали су на десној обали Мата.

19 пук на челу 1 ешалона, прошле вечери се прикупио и заноћио у подножју с. Треша а овога дана у 11.30 часова кренуо се и стигао близу реке Мата и ту заноћио.

9 јануара. — Јака киша падала је скоро целога дана. Преко Мата пребачен је и остатак дивизије. Пут је водио уз ову реку све до с. Милота. У почетку је био доста сув а потом јако блатњав. Одавде је пут водио подножјем брда, каменит и опет блатњав све до с. Лача.

11 пук, као побочница, заузео је одређени положај са 1 и 3 батаљоном а са резервом задржао се код сумпорних извора Бури Сулфури и ту заноћио. Коњички пук продужио је и стигао у 18.30 часова у с. Теке Фуша Крујс. Угинуло му 6 коња. — 12 пук је заноћио код Жеја Хана а артиле-

П позива и у њеном операциском дневнику овај је пут овако описан: Пут од Љеша био је добар само два до три километра. „На дугоме делу (5—6 км.) стара, уска, испроваљивана калдрма, преко које стока једва пролази; на местима однесена иту подигнуте лесе које се свакога часа кваре, ма да преко њих прелазе само пешаци а стока се око њих води кроз воду; са те уске калдрме не може се скренути ни десно ни лево, јер су сами ритови, глибовите баре, обрасле шеваром и трском и потпуно непроходне. Киша лије непрестано, сваког часа пада стока под теретом и већином се не диже; има и војника који на маршу падају.

„На крају разваљене калдрме, која је на 13 места преплављена водом те се прелази преко фашина, око којих је маса подављених коња, наилази се на тако блатњав пут, да се у истини у њему даве и коњи и људи. Пут којим се мештани служе претворен је у реку, једино се може ићи преко приватног имања, разваљујући ограде, глибећи се по мекој, ниској, мочаровитој земљи, гледајући десно и лево ужасне сцене, поред којих већина пролази хладно, не могући да помогне... Треба још додати да Арнаути уцењују и наплаћују прелаз по неколико стотина динара за већу трупу. За трупе ове дивизије наплаћено је око 500 динара“. Међу овим уцењивачима био је из с. Таља Прек Дед Цоку.

' Ађутант 11 пука 1 позива забележио је да су војници приликом прелаза скинули обућу и чакшире, ухватили се 10—15 испод руке, слабије метули у средину, и тако прегазили. Само је једног војника вода занела и почео се давити, али му је прискочио у помоћ каплар телефониста Никола Јовановић, звани Њупатор, и спасао га на својим леђима. За ово дело похваљен је наредбом команданта пука, произведен у чин ре-