Шумадиска дивизија I позива : 1915 III

270

са тешком муком, дотле је на путу остало доста лешева Ш позива и последње одбране. Тако је из 19 пука умро на путу један војник и један се утопио, нестало је 10 и изостало 45.

' Поводом овога командант Одбране Београда у своме наређењу ОБр. 5532 од 16 јануара вели, да га је командант Тимочке дивизије [| позива известио да је из Шумадиске дивизије ! позива „маса војника, нарочито из комбинованог пука 1! позива заостала на путу и да их има знатан број који су помрли на путу“. У своме одговору од 26 јануара ОБр. 5376, командант Шумадиске дивизије вели: да до овога дана није стигло с пута 140 војника; да су од тих већина оних који су у Љешу пре поласка дивизије остављени као болесни да се лађом транспортују и да су команданти слали патроле да ове војнике „пронађу и доведу у команду, али их нису могли пронаћи, нити сазнати шта је са њима било...“ Заиста су команданти и старешине, по својој сопственој иницијативи, слали патроле да пронађу заостале. Командир Шумадиске покретне артилериске радионице, мајор Мих. Ј. Мићић, забележио је у своме операциском дневнику за 12 јануар: „Из ове радионице остали су редови Сима Вуковић и Радојко Петровић, који су носили казан. Редов Сима је изнемогао од глади и казан су оставили. Враћен је редов Огњан Стојковић са 10 динара у сребру, те је купио Сими хлеб и довео га“.