Шумадиска дивизија I позива : 1915 III

281

пређе са овако изнуреним и ослабелим коњима какве ми сада имамо“.! |

1 фебруара. Дивизија је наставила пут. „Стаза од с. Љубовча до с. Чаплака, записао је капетан Јосимовић, узана је, испресецана је барама и блатом и „захтева тешке обиласке преко мочварних ливада. Тим обиласцима иде се испред манастира Арденице а одатле све обалом Семена до с. Петова“. Преко Семена. — На чамцима, 3 фебруара 1916

Река Семен је знатно шира од Мата и Шкумбе. На месту прелаза широка је 70—80 м. а дубока 1.50—2 м., брзина мала, обале песковите и стрме и роне се, а дно је муљевито. Превожење су вршили талијански војници у два чамца.“

Како су Талијани били допустили превоз само пешачким јединицама, то су се коњички и артилериски пук задржали и убиваковали код прелаза, очекујући даље наређење.

' А у опеациском дневнику Тимочке дивизије П позива забележено је: „Део пута Гур—Рунтаја (Рунгаја)—Љубовча и два километра од ње до Арденице врло је глибовит и подводан. Пионири оправљају тежа места, покривају лесама али да није било суво време више од 10 дана, овде се по ружноме времену не би могло проћи. Маса угинуле стоке, види се и по који људски леш. Најгоре је пред Рунтајом, где је на средини пољане речица (ритска отока), дубока и глибовита, преко које је подигнут дрвени мост на шиповима. Од поскапале стоке око тога моста права је костурница да се човеку кожа најежи при погледу. По накнадним извештајима у том крају су врло много страдали наши рекрути, кад су ишли за Валону“.

а Превоз је вршила једна талијанска чета. За превоз се плаћало: по 0.10 дин. од човека а по 0.20 од грла стоке. Колико је платила. Шумадиска дивизија не зна се, али је Тимочка дивизија [| позива платила 242 динара.