Шумадиска дивизија I позива : 1915 III
42
избиле близу наших стрељачких заклона, док је њена пешадија спремна чекала да после артилериске припреме крене напред. Јачина пешадије ценила се на један и по пук. Последица свега овог било је напуштање стрељачких заклона. Командант 2 батаљона покушао је, на молбу командира своје деснокрилне (2) чете, да прихвати и заустави повлачење и зато је кренуо своју батаљонску резерву. Али чим је избила на чистину обасута је најјачом артилериском ватром и растројена. Пошто је претрпела велике губитке, то се и она са четама из стрељачких заклона повукла и просто сручила позади у јаругу и избила на друм. Командант 1. батаљона, који је са батаљоном био додељен команданту 2 батаљона као његова отсечна резерва, такође је кренуо свој батаљон (три чете) напред да би прихватио десно крило 2 батаљона, али је и њега дохватила артилериска баражна ватра и створила пустош, те се и он повукао у нереду. Командант пука, видећи ово, упутио је своју резерву (4 батаљон) у правцу гребена Ковиљаче. Али одмах у покрету командант батаљона буде тешко рањен и резерва се почне у нереду повлачити. Лична интервенција команданта пука код резерве да је задржи није успела и отпочело је повлачење позади Церјака, а одатле на Липар. Обавештен о тешкој ситуацији код 12 пука, командант отсека већ је у 15 часова одобрио да 19 пук поседне положај Ђуле—Церјак, да прихвати 12 пук и да заштити артилерију.
Од 8.30 часова непријатељ је тукао јачом артилериском ватром и положај 11 пука, а наша 5 и 2 шумадиска пољска батерија тукле су целога јутра делове непријатељске пешадије који су се са Белога Камена спуштали у Осаницу. У 9.30 часова непријатељ је „вршио тактичко извиђање са два аероплана. Оба су кружила над нашим положајима. Наша их артилерија није тукла“. У 9.45 непријатељ почиње да туче ватром тежих калибара Ошљак и Горњар (Орнице). У почетку је ова ватра била убрзана, тачна и доста интензивна, али је убрзо прекинута.
Нарочито је непријатељ тукао деснокрилни (1.) батаљон.
1 У батаљоној резерви је била 1. чета позади левог крила 2 четеу пасивним заклонима, у водној колони. 4 водом командовао је наредник Миливоје Крстић место рањеног резервног потпоручника Радоја С. Савковића. Он вели: „Када је наређено да се наша чета из резерве кренеи прихвати 1 борбени ред у отступању, ја сам изашао из заклона да видим развијање предњих водова наше чете. Мој посилни редов Живко Трнавац, родом из села Глободера, срез Расински, округ Крушевачки, устао је из заклона и пришао ми с молбом да уђем у заклон и да узмем његово ашовче да би се заклонио. Молбу сам одбио и вратио га у заклон, али када смо се кренули напред успео је да ми у кретању утури ашовче у руку и сам незаштићен ишао је поред мене. Ашовче сам одмах пружио другоме, али јеон и даље ишао поред мене, и кад сам доцније пао тешко контузован, он ме је са још једним другом, извукао из паклене ватре и довео до превијалишта“.