Шумадиска дивизија I позива : 1915 III

Код артилерије су контузована оба осматрача бојног поља, и то: резервни капетан П кл. Данило С. Атанацковић, водник 3 шумадиске пољске батерије и поручник Миливоје М. Дробњак, водник 9 хаубичке батерије.

За утрошак муниције код пешадије нема података, а артилерија је утрошила 824 шрапнела и 333 разорна зрна.

19 пук. Прошле ноћи је непријатељ још пре поноћи ушао у густим стрељачким стројевима у северни и западни део Багрдана. Услед тога је на претстражи настало пушкарање а отварана је често и митраљеска ватра. Све до пола ноћи непријатељ је бацао светлеће ракетле, те осветљавао речно корито и десну обалу Осанице. Иначе се преко целе ноћи чула на непријатељској страни ларма а повремено и српске речи. Положај ових двеју чета 4 батаљона 8 пука код багрданске цркве на претстражи утолико је био тежи, што десно није било везе са суседном четом 12 пука, иако је командант 2 батаљона 12 пука још синоћ известио да ће чета понова заузети к. 209.

Овога јутра, у 4,15 часа, непријатељ је напао нашу претстражу, прегазио реку Осаницу према деснокрилној (1.) чети и успео да бомбама заузме њене стрељачке заклоне, не отварајући пушчану ватру, и зато се ова чета повукла. Јачина непријатеља износила је до једног батаљона.

Код пука у отсечној резерви владало је затишје. У 5.30 часова примљено је наређење команданта отсека ОБр. 60 од 23.380 часа прошле ноћи и зато је командант пука наредио да се са предстраже врати 1. чета, а 4 са два митраљеза да уђе у састав суседног (2) батаљона 12 пука. Тако је ова чета продужила лево крило првог борбеног реда, а оба митраљеза задржана су код штаба 2 батаљона. да ће се овај број смањити“. И заиста, командир 2 чете 2 батаљона вели да је ове вечери у чети имао 57 војника „јер су многи остали, пошто се нису могли извући, и привидно се предали, пасу у току ноћи побегли и стигли нас иза Јагодине, тако да ми је бројно стање било око 170“. Иначе, ова је чета имала 6 погинулих, 13 рањених и 56 несталих. А командир 4 чете истог батаљона наводи да му је био заробљен један вод под командом наредника Мандукића из Бресног Поља (Трстеник), али да је око 20 часова успео да се извуче и да стигне чету.

" Командир 4 чете 1. батаљона, поручник Зарије Ј. Зјалић, вели да му је заиста било наређено, али је он известио да му је то немогуће услед непријатељске артилериске ватре.

# О самом прелазу непријатеља преко Осанице водник 1. чете 4 батаљона 8 пука, резервни потпоручник Ђорђе А. Ненадовић, вели: „У само праскозорје непријатељ је почео наступати и стигао до саме Осанице. Овде река није била шира од 10—15 м. и моја чета отвори ватру. Ватра је била врло жива: пушчана, митраљеска па и са бомбама. Услед живе ватре и неочекиваног отпора, непријатељ се изненадио, поколебао и предњи делови, несумњиво са знатним губитцима, распрштали су се. Убрзо је наишао гро непријатељских трупа, пришао реци и под ватром отпочео пребацивање — претрчавање. При томе чуо сам глас непријатељ-

ског војника, који је довикивао друга српским језиком: „Гацај Вукашине!“ Услед тога ми смо се морали повући“,