Шумадиска дивизија I позива : 1915 III
87
На основу горњег наређења, командант дивизије је у току дана издавао потребна наређења. Тако: у 7.30 часова наредио је да се П степен колонске коморе крене за Куршумлију и убивакује „са источне стране друма“ а 1 степен између с. Блаца и с. Стубла; у 8.15 наредио је команданту артилерије да упути све нераспоређене батерије код с. Мајдева и постави на коси Копиљарац у осматрање ради „тучења праваца и простора од Расине до потока Црквеника, долине р. Расине, као и просторије на левој обали Расине између с. Витановца и Јабланице“; око 11.30 часова наредио је усмено команданту 1 групе артилерије, потпуковнику Петру М. Лазаревићу, да се постара за рашчишћавање друма, нарочито кроз Јанкову Клисуру, како би батерије могле изаћи на положај; у 12.30 наредио је командантима отсека, команданту артилериског и коњичког пука да код трупа остане само најпотребнији део коморе; у 15.830 командиру дивизиске трупне коморе да из с. Штитара крене сву трупну комору у с. Блаце и убивакује се између Блаце и с. Међухана, а код с. Равни До да остави „најнужнији број кола из пукова са храном која би се вечерас издала трупама за сутра“, а командантима пукова наредио је да упуте товарне коње за доношење хране трупама, и, напослетку, наредио је да се борни део ! степена колонске коморе (део мунициске колоне) из с. Мајдева крене за Блаце и упаркира „код раскршћа друмова за Блаце и Брус“.
Шумадиска дивизија сада је стигла на крајну границу своје територије. Расуло се огледало свугде и у свему. Војници су већ губили веру у помоћ са стране. Наступала је потпуна неизвесност за будућност и људство је напуштало своје
да је колима потребно пола часа да га пређу. Наређено је и њему да извести Одбрану Београда, пошто су сви пионири употребљени за оправку друма, па и Браничевски комбиновани батаљон Ш позива.
' Потпуковник Лазаревић за овај циљ употребио је све водне официре и подофицире из дивизиона, па је и сам био цело после подне све до 22 часа на друму. Али са овим ишло је врло тешко. Помоћник начелника дивизиског штаба забележио је сутрадан како је један од ових официра известио да је био близу с. Блаца, али да „не може ништа да уради, јер нико неће да слуша. Уредио колону по једна кола, а кад се вратио по троја. Командири комора спавају у колима. Зачеље је код Мајдева и ту је велика нагомиланост“. Вели да се овако комора неће извући ни за три дана. „Само коњицом може се ово рашчистити“. А још боље илуструје стање на друму извештај начелника интендантуре, вишег интенданта Ш кл, Светислава Ракетића, поднет сутрадан, у коме вели да је услед закрЈености путовао од с. Штитара до Блаца 12 часова, а то је удаљење до 85 км. „Ред на маршу не одржава се, а нарочиту сметњу чине коморе диВизиских области, војних станица, разних пошта, среских и окружних начелстава, окружних команада, разних мисија и болница, железничке дирекЦије и инспекције, и још многих других установа и бежаније, где нема Никога да ред одржава, већ се кола терају у два па и у три реда, заустављају колоне ради одмора, храњења и појења стоке, а кад изнемогне или угине стока, нико се не стара да је склони, већ због тога стоји позади Цела колона. Исто тако највећу сметњу чине аутомобили, који крчећи пут себи заглаве се на уском или каљавом путу и зауставе све колоне“,