Ђубре и ђубрење

33

жено и сунцу, и ветровима, а то све на штету његовог квапитета. Дакле, чим се ђубре на ђубриште изнесе, треба га одмах подједнако растурити, поравнити, па онда добро утапкати, нагазити и гипсом посути. И две гомиле, једнудо друге, можемо направити, па између њих укопати буре за сливање и прикупљање осоке, као што је раније објашњено при једној гомили. На овај начин добићемо више бсоке. Овако, као што је напред речено, изврсно he се очувати ђубре и врло he незнатан део од својих ветрећих састојака (амонијака) изгубити. Овако очувано ђубре, показаће своје изврсно дејство на прпнос усева много видније, него оно, које се само из стаје изнесе, на гомилу без икаква реда набаца и о њему даље никаква брпга не води. Да би спречили ветрење амонијака, можемо ђубриште слојимице покривати и земљом; најпростије, а врло добро средство. Осоку пак, ако су стаје тако удешене, да се она у засебне рупе слива, треба употребити за повремено преливање ђубришта, као што је већ напред речено; тиме ћемо га појачати и од плесни сачувати, јер плесниво ђубре може врло лако да изазове неку болест на усеву. Одмах после преливања осоком, треба ђубре посути гипсом или земљом, да не ветри. Место за чување и збирање ђубрета ђубриште не треба да је много удаљено од дотичних стаја; не треба да је испод неке стреје,

0 ЋУБРЕТУ У ОПШТЕ 3