Ђубре и ђубрење

42

О РАСТУРАЊУ ЂУБРЕТА ПО ЊИВИ.

Кад се ђубре равномерно по њиви растури.и заоре, онда је за сваки усев, па је иза онај који се на оџаке, на кућице сеје, много пробитачније, него кад је оно неједнако подељено, растурено, негде мање, негде више па тако и заорано. При растурању ђубрета по њиви, треба, дакле, пре свега на то пазити, да се што једначије, што равномерније по површинп њиве подели и растури. Стајско ђубре не сме никад у гомилицама набацано на њиви лежати. Њива, на којој усев местимично у разним бојама у очи пада; њива, на којој је један исти усев местимице блеђи, местимице загаситији, местимице виши, местимице нижи, меотимице гушћи,. местимице ређи, што се нарочито код стрних усева јасно опажа, даје рђаву оцену своме сопственику. Знак је, да је ђубре местимице дуже времена у гомилама лежало, и та су места испод тих гомилица „натовљена“; на њима је земља сву влагу, сву снагу из оних гомила упила, па зато и јесте она разлика у порашћршању и напредовању усева онако уочна на тим местима, што не сме да буде. Кад је слама у ђубрету ситнпја, онда се лакше може равномерније по њиви растурити п изједначити, него кад је слама, или друга која била простирка, дугачка. С тога баш треба имати у виду и дужину материјала, који се за простирку употребљава.