Ђубре и ђубрење

61

из јендека, ђубре из кокошињака и голубињака, пепео, чађ и§ оџака, стари леп од кућа, малтер, итп., све се то на изменце износи и баца на ону гомилу, на „буњиште", слаже, чува и справља као збпр материјала, који у себи има азота, калија и фосфорне киселине, који, дакле, има у себи хране за наша културна биља за наше усеве. Нова буњишта можемо, према потреби, оснивати преко целе године, али је ипак за тај рад најподесније пролеће и јесен. Између оног скупљеног и слојимице набацаног, наслаганог сметлишта и разноврсног ђубрета, можемо на изменце бацити и нешто стајског, нарочито говеђег ђубрета, па he буњиште бити знатно боље, јаче. Од времена на време, треба .буњиште преливати оеоком, или сплачинама из кухиње; тиме he се буњиште још знатније појачати. Ни једно буњиште не треба да буде више од 2 метра, ада буде четвртасто по облику; боље he, у тој висини и пре „сазрети 11 и за употребу пре приспети. Кад се, дакле, до те виспне наслаже, онда га треба са свију страна лепо утапкати, а горњу површину једним танким слојем земље покрити, да се гомила не би нагло исушивала; јер, у колико буњиште буде под умереном влагом умереније сазревало, сагоревало, у толико he оно бити боље, снажније. Најбоље је, да се буњиште за годину дана остави на миру, да потпуно сагоре, да сазре у тој мери, да се под прстима троши као ситна црна