Јован Амос Коменски

но о:

«Чисто, топло, љубављу пуно и препуно срце; неуморно трудољубље, — постојано и у великим и у малим делима; преизобилна моћ уображења, голема даровитост, ретка самосталност у мишљењу, и ширином погледа узвишени дух: све те особине биле су у Коменском оваплоћене и основане на свестраном знању п на богатом искуству, како могу дати само тешки удари горке судбине. Оваким преимућствима духа стајаше он течајем ванредно дугог низа година као светилник на пољу јавног васпитања, — као најплоднији радник у пракси, а као највећи, а можда и ненадмашни мислилац у теорији. Он први најтачније сазнаде могућност васпитања на основу људске природе; он први устаде најодлучније за дечја права на то васпитање; он прогласи јавно васпитање за свету ствар делог друштва, за дужност државе; он се поузда у помоћ васпитања, која свако зло искорењује и с тога он, — ма да беше сведок једнога од најсвирепијих ратова — тврдо

вероваше, да се човечанство може препородити и облагородити.>.

Д-р. Евгеније Папенхајм:

«Коменски као оснивач нове педагогике."