Јован Амос Коменски

59 У влБвингу

онако како га ја себи замишљам, онда би он био раван каквом часовнику, који се тачно по такту креће, и који својим кретањем одмерава време и онима што раде. а да никадне погреши). Као што смо на више места видели, тако налазимо и овде истакпуту тежњу Коменскога, да механизује наставу методом. изведеним до најмање ситнице. - |

Три основна реда, који стоје у тајанственој међусобној узајмици, т. ]|- мисли, речи, ствари, и који се јављају у основним радњама људскога бића — у мишљењу. говорењу, делању — појимао је Коменски као најпоузданију узајмицу између разума. језика п руке. ;

«У Богу су све идеје, т. |. пратипови, које он стварима даје; ствари опет отпечаћују своје облике на чулима; чула саошштавају ликове духу, дух језику а језик слуху других људи, =— све дакле посредовање чисто телесне природе — пошто духови, у телу закључани, не могу да међусобно опште чисто духовним путем.» >) -

Тако тесно скопчан замишљао је себи Коменски паралелизам између ствари и речи, да му је пред очима лебдео «реалан говор,“ — «товор Адамов,» у коме се речи и појмови потпуно изједначују, и који већ својим звуком представља духу праве особине изречених ствари.

Начела, по којима се мора удесити наставни поступак овога метода, иста су она, која је Коменски изложио у «Великој Дидактици> и на коју ћемо се доцније осврнути.

Према овим начелима настојао је Коменски да удеси све своје дидактичне списе. Тако налазимо у његовим «Окупљеним Списима» (Орега. 414. отп.), и то у Ш. делу њину, који му обухвата издања из времена од 1642. до 1650. ова дела:

а) «Батае Ипемае Мез иша Кегшп ећ Ппопцае сагатез ехћбела» — Предверје латинског језика са оним што је најважније о стварима и језицима) — али ово тек у одломцима ;

6) «Паштае Шпопае Јаппа поуа, гегшт еб Ппомае зтисвшала ехћ еп огфшпе пабуо» — Шове отворене двери латинског језика, са грађом ствари и језика, изложено у природном поретку.“ — Ово је друго прерађено издање чувене «Јапџа» од године 1631. удешено по новим правилима метода за језике. Оно се састоји из текста, који је једнак ономе у његовој пр-

ТУ еј

2) Тамо, стр. 24; а по Раумеру: Историја педагогике, П. стр. 73.

3) Ор. ша. отп. Л. 298—79292.

ЕЊЕ ЈЕ %