Јован Амос Коменски

60 УГЛЕДНА ШКОЛА КОМЕНСКОГА У ШАРОШ-ПОТОКУ

часа дневно а друго што чешћим почивкама (по часа, између „сваке две лекције), а треће правилном изменом теориских стуДија и практичних вежбања, пи на послетку играма и забавама (позоришне представе) :')

4. Подређивање стварне наставе настави у језику, поред свега уважавања прве смета још много слободним и самосталним студијама реалија, које су још цело столеће морале чекати, док су се уселиле са свим у школу.) За то говори већ и та околност, што и она једина школска књига за сваки разред беше у ствари књига о језику, и што се природна историја није црпла из природе већ из латинских класичара, као Плинија, Елиана и т. д')

Кад погледамо за стварним успехом. који је Коменски постигао својом пансофском школом у Шарош-Потоку. онда нам и нехотице пада у очи велико растојање између његове моли и успеха, плана и извођења. Судбина је свију дубоко заснованих и на широко замишљених планова, што они обично ударе на тврд отпор, чим покушају да безгранични дом мисли замене суровим земљиштем стварности, тако да се ти планови обично остваре тек после многих мена, прекаљујући се и чистећи у многим људским главама. Са нашега, за цела два столећа напреднијег гледишта могу се слободно одобравати сва Аидактична начела Коменског и сви његови предлози: можемо бе одушевљавати и духом, који их провејава, п желети, да та начела и ти предлози буду свугде оживотворени: али ако ћемо да будемо праведни, морамо признати, да пансофску школу у Шарош Патоку данас не бисмо узели за углед.

ИЗА унапређење оваких сценичних предсгава издао је Коменски: Зећоја Јадиз 5. епсустораефа мтуа, ћ. е. Јапџа Носпагшт ргах5 зсешса — Школа као игра, или жива енциклопедија — сценичтша пракса за двери језика. Ор. 414. отп., Ш. 83! — 1040.

7) Коменски полази од идеје, да лагински језик треба да влада као универсалан на целој земљи, да се тим успостави опште јединство у образовању и у наукама; за то се он још није могао узнети до потпуног уважавања матерњег језика, и пада у тешкоће, кад на пр. у својим сједињеним стварним и говорним веџбањима неком суровом латинштином називље предмете, о којима класично доба није ни слутило им за које тадањи језик није могао ни имати никаквих израза: У његовој латинској школи треба само да се латински говори (Сравни: Репеаџо, оде. 79); у њој нека путује и Прџецианов бич» (Рмзсапотазнх. Ово је књижица од беле артије, коју као жиг срамоге добије онај ђак, што погреши против грамагике, т. ј. против Присциана (чувеног лат. граматичара), ш у коју бедни гретик мора својом руком да напише могрешке учињене из латинског. У гимнази= ској педагогици Фратрова Пиариста овај Присцшанов бич држао се све до у наше столеће под именом Зепшт (жиг). П писац ових врсга био му је сведок у немачкој школи.

8) Зећоја рапзорћае. Рагз сес. ТУ. Ђ.

сна

5 5 1