Јован Амос Коменски

А МО ПР Ев Р ДА - ј 69

Књига је подељена на три дела, од којих прва обухвата сва пишчева издања за време његова боравка у Лиси, од године 1627—1642; друга обухвата период у Елбингу од годике 1642—1650. ; трећа његов литерарни рад у Угарској године 1690.— 1654, четврта пак његове радове у Амстердаму.

У том издању често наилазимо на многозначајни мото: Опата. гропфе НИпепе, ађе мојепба геђив»— Све ће ићи само од себе; на страну свако насиље!. >

Број и обим расправа написаних у Амстердаму, показује нам, да је Коменски био далеко од те помисли, да последње дане свога живота проведе у нераду; већ шта више, ми видимо да његов дух још увек освајају сви они проблеми, којима се занимао још у ранијем добу свога живота. Он је још увек тра= жио сигурне путеве за излазак из вртлога схоластике; још увек занимао се он студијама његове латинштине ; још увек истражује он путеве за најбоље стање школа ; још увек лебди му пред очима његов вајкадашњи идеал. да наставу мехапизује преображењем школе у «живу штампарију». А између свега тога одјекне по који пансофски звук, — успомене на «царски пут», за којим је у раније доба онако неодољиво чезнуо.

Што се више примицао крају свога живота, тим је више Коменски тражио Формулу за измирење с Богом, са самим собом и са светом, и то не само путем пансофским, већ и религиозним -— шта више, и мистичним. Ово за њега није био лак

5) А то су ова;

!. Уна вугцив — Круг живота, или о узроцима, који писца побудише да иде у Белгију и да се поврати ка прекинутим дидактичним студијама. 2. Рагупв рагушиг, Оптђив ошта — Маленима мали, свакоме све, т. ј.

раширено предворје латииског језика, обухватајући основне речи у кратким реченицама. 3. Аројогја рго Гантнафе Јаппа бСошетапав — Апологија латинштини Ко-

меискове Јану-е,

4. Уепшађгштп взарепбае — Вејачица мудрости, или вештина, како се своје знање може другом разумно предавати.

2. Е веојавислв Јађугпћ)в. ехбив (апает 1п ратшп — Излазак у слободу из школског лавиринта, или механично конструисана уџбена машина, којом се не запиње већ сигурно напредује. |

6. Гата гефшујуша: Ускрели Латиум, т. ј. облик чисто латинске колегије, или нове римске државице, у којима би се латински језик имао као негда изучавали само вежбањима, али боље него негда.

1. Турогтаешт мушт — Жива штампарија, т. |. вештина, како се може у кратко а уједно свестрано и занимљиво предавати знање, не артији, већ духу.

8. Рагафвив есслевјае гедисјив — Рај, повраћени цркви, т. ј. најбоље стање школа, удешених по идоји прве рајске школе, |

9. Тлафто Гатрафв — Предавање буктиње, т. |. понизна препорука нау-

„чних студија хришћанској младежи и школама, Богу и људима, како би се ди-

дактичне студије круном увенчале.