Јован Цвијић : са резимеом на енглеском и библиографијом радова Јована Цвијића

ам =

5

на њихов начин мишљења. А њихова. мишљења, и ако

"сама по себи бистра и приступачна новим назорима,

ипак су се чврсто оснивала на традицијама, које спајају све Србе у једну веома солидну народну целину.

Цвијић је још од детињства много читао. Његову пажњу везује врло рано озбиљна литература. Брзо је научио толико немачки и француски, да је могао у оригиналу читати дела, која су тада била од највећег утицаја на напредну омладину. Нарочити интерес имао је још као гимназиста за природне науке и географскоисториско познавање српских земаља. Имао је намеру да студира медицину. Тек по завршетку гимназије одлучио се, под утицајем материјалних околности, а по наговору свога одличнога учитеља Владимира Карића, да се ода Географији.

Са каквим се одушевљењем и марљивошћу посвеЋује студији ове науке показује већ први његов научни рад о српској географској терминологији. Та студија, у којој се нарочито огледа велико знање матерњег језика и разних његових дијалекатских особина, штампана је у „Просветном Гласнику“ за 1887. и 1888. год. Тридесетпетогодишњицу те прве научне публикације

Цвијићеве, а уједно и тридесетогодишњицу његовог

наставничког рада на београдском университету, прославио је српски универзитет заједно са Академијом Наука и Географским Друштвом приређујући свечану седницу. (1924 год.)“

Самостални испитивачки и научни рад отпочео је Цвијић још за време својих студија на београдској Великој Школи 1885. —1888. г. Карсни појави, занимљиви својом тајанственошћу за упечатљив дух малога

_ 1 Објављена у „Просветном Гласнику“ за 1887 —88. год. Ова је студија прештампана у Јован Швијић „Говори и чланци,“ Шкњ., Београд, 1923, стр. 67—100.

о

2 Зборник радова посвећен Јовану Цвијићу поводом тридесетпетогодишњице научног рада од пријатеља и сарадника, Београд, 1924, стр. 646. 5