Јован Цвијић : са резимеом на енглеском и библиографијом радова Јована Цвијића

пр

иза ан

Други његов велики рад, о карсним пољима, био је повод веома плодној научној дискусији, која ОжИВ· љује испитивање карсних појава уопште. Цвијић се касније упушта у тумачење подземне карсне хидрографије. До тада су постојала два гледишта у овоме питању, која се потпуно искључују. Његово становиште, које се ослања на много личних опажања, које је израђено новим методима, представља велики напредак за систематско решење овога проблема“. Најновије Цвијићеве публикације о шкрапама, о главним типовима карсних терена и др. представљају грађу и идеје за нову велику монографију о карсту.

У тој грани Геоморфологије, која се бави тумачењем карсних облика, Цвијић остаје и даље први аутор, који нема такмаца што се тиче научне свестраности, личнога познавања, објективности и прецизности у закључивању. После тога долазе Цвијићева испитивања о плеистоценој глацијацији. Његово откриће великих и несумњивих трагова некадањих глечера на планинама Балканског Полуострва представља велику победу модерних испитивачких метода. Уједно значи и почетак врло плодних студија о глацијацији планина умереног и тропског региона. Према скоро случајним старијим наласцима глечерских трагова у нижим географским ширинама, у друтим земљама Цвијићеве студије о старим балканским глечерима представљају први методски и свестрано изведени рад те врсте, Разуме се, изузимајући радове о Алпима и о великој континенталној глацијацији Европе и Америке. Његови радови знатно доприносе познавању распрострањења хладне епохе на целој земљи у ледено доба. Његова је велика заслуга што је доказао од каквог су значаја били скорашњи тектонски покрети за распрострањење глечера у плеистоцену. Цвијић је испитао карактер карсних глечера и истакао их као специални

1 Нудгостарће Боке аште ећ вуојшћоп тогрћојова це ди Кагз!. Огепођје, 1918.