Јован Цвијић : са резимеом на енглеском и библиографијом радова Јована Цвијића

22.

Баш у данашње време ШЦвијићева испитивања о значају абразионога рада мора и језера долазе у најбољи моменат у помоћ геоморфолошким испитивањима. Генетска метода Девисова, која мало води рачуна о тектоници земљине коре, готово се неможе више ни примењивати. Пасарговаобјашњења о облицима земљине површине не могу се употребљавати са надом надобреи брзе резултате услед данашњих материјалних прилика при испитивањима. И тако Цвијићева метода долази у згодан моменат да једну врло важну грану обогати новим истинама.

Зашто је баш балкански географ на својим испитивањима дошао до резултата о великом значају абразије, за разлику од својих претходника на пољу Геоморфологије 2 На сваки начин један је од главних разлога тај, што су најзначајнији старији геоморфолози (Рихтофен, Пенк, Гилберт, Девис и др.) стварали закључке на основу резултата добивених поглавито у земљама, у којима се не виде јасно значај и последице абразије. У северној и средњој Европи и у Северној Америци то долази услед некадање глацијације: речне терасе, на терену старих глечера, нису у вези са абразионим површима.

Изгледа да ће појам пинеплена у смислу Девисовом бити у многоме ограничен будућим испитивањима по Цвијићевом методу, и да ће многи „пинеплени“ бити објашњени као дело абразије језерске или морске.

Што се тиче Антропогеографије, Цвијићеви научни методи уносе нова средства за постизање што сигурнијих научних резултата. Та се средства и методе оснивају на детаљном и дубоком познавању народног живота.

Антропогеографија, у смислу Рацелове школе, према Цвијићевом убеђењу, стоји доста далеко од интимног народног живота. Њени методи изгледају му колико философско-спекулативни, толико и једнострано природњачки и статистички. Цвијић сматра да методи Рацелове школе не улазе довољно у духовна и социјална објашњења појава, које Антропогеографија жели да осветли и објасни. Антропогеографија, како је Цвијић схвата,

а