Јован Цвијић : са резимеом на енглеском и библиографијом радова Јована Цвијића

мн 5

иза

21

деценија знатно застарели. Крајем шездесетих година

бечка геолошка школа бави се интензивно геолошким

испитивањем балканских земаља. Поред њих, у све већем броју јављају се и домаћи испитивачи, српски и' румунски. Али је њиховим радовима недостајала општа, шира концепција, која би им служила као идеја водиља. Та општа концепција нарочито има велики значај у тако разноликој и тешко приступачној области. Ово важи не само за геолошка и геоморфолошка испитивања, већ још у већој мери за испитивање и проучавање балканског становништва. Та су испитивања до крајности отежавана политичким, верским и племенским борбама, које су много спречавале да се дође до објективног закључка о правом стању ствари. Овакви су односи ишли на руку стварању ненаучних и погрешних закључака о народним и културним приликама Полуострва.

Осамдесетих година јављају се тачније генералне . и специалне карте, рађене у бечком војном географском заводу, у руском генералштабу и у другим картографским институцијама. Тиме је дата могућност за сигурније и солидније географско познавање ових земаља. Ове карте, и ако у многоме нетачне, ипак представљају знатан напредак према стању које је владало пре њихове појаве. Тадања знања о Балканском Полуострву била су површна, пуна погрешака и недостатака. То доказује и позната монографија о Балканском Полуострву, која се појављује баш пред почетак Цвијећивих научних испитивања. У великој географији Европе изишла је под насловом Рге 5Паозгеигорфсће Наш тзе! монографија Теобалда Фишера, чувенога познаваоца земаља око Средоземнога Мора. Рађена је систематски, на основу критичног прегледа све дотање научне литературе о овој области. И у првој свесци великога дела Едуарда Сиса Паз Апшитг дег Егае налази се синтеза свега што се могло употребити за закључке о геологији и тектоници планина Балканског Полуоства. Сви ти радови показују да је до тога времена рађено несисте-