Јован Цвијић : са резимеом на енглеском и библиографијом радова Јована Цвијића

он де

Уа

29

У динарској групи разликује Швијић две самосталне целине: динарску и шарско-пиндску планинску систему. Оне се разликују правцем набирања и геолошком грађом; одељене су тектонски врло компликованим појасом, који се пружа од Медовског Залива на Јадранском Мору до велике метохијске котлине и Косова Поља.

Цвијићеви радови остају као сталан извор за студију тектонских прилика Балканског Полуострва. Они обилују многим профилима и скицама, које сваком геологу и геоморфологу дају детаљне информације, а уједно служе и као докуменат за схватање метода којима је Цвијић дошао до својих закључака,

Својим испитивањем карсних појава Швијић заснива научно познавање кречњачких терена јужнословенских земаља у ширем смислу. У својој младости он детаљно испитује карст источне Србије. Цвијићева испитивања значе велики напредак и за тумачење карсних појава у динарској системи, где су већ раније вршена испитивања: у северозападном делу, специално о подземној хидрографији и пећинама Крањске, Најновији Цвијићеви радови о карсту доносе богате прилоге за тумачење облика, развитка и улоге разних тектонских и вегетативних фактора. У последње време предузима Цвијићева школа систематска испитивања великих пећина и подземне хидрографије у Херцеговини, настављајући и развијајући испитивања која је отпочео Карел Абсолон.

Све што данас знамо о ранијој глациацији балканских планина, заслуга је Цвијићева. Још пре њега многи испитивачи, географи и геолози, упознали су највише планинске регионе на Полуострву. И сви су дошли до закључка да Балканско Полуострво није имало глечера ни за време највеће глациације.

Цвијићева испитивања у томе правцу унела су потпун преврат. Све што су после њега други испитиВачи нашли од глечерских трагова, представља према